Mizeri

Misery - Stephen King

Zagazili smo u mesec trilera na blogu, pisala sam vam pre neki dan o Devojci iz voza, a nedavno sam pročitala nešto što mi se mnogo više dopalo - Mizeri Stivena Kinga.

Pol Šeldon je pisac bestselera koji se našao u kući nepoznate žene. Eni Vilks, neprivlačna sredovečna medicinska sestra, predstavlja se kao njegova najveća obožavateljka i drži Pola zatočenog, terajući ga da igra po njenim pravilima ukoliko želi da dobije redovno sledovanje leka protiv bolova na koji ga je navikla/navukla. Pol je doživeo saobraćajnu nesreću i Eni ga je našla na putu; bila je ushićena kada je prepoznala autora svog omiljenog serijala knjiga o Mizeri Častejn, sladunjavoj junakinji ljubavnih romana. Ovde imamo uvid u, rekla bih, veliku dilemu većine autora - da li pisati knjigu za svoju dušu, stvoriti nešto što je po našem mišljenju kvalitetno ili štancovati nešto što će biti popularno, što će se prodavati i od čega ćemo živeti. Pol se u najnovijoj knjizi o Mizeri oprostio od svoje junakinje, podarivši joj smrt na kraju - Eni to odbija da prihvati i tera Pola da vrati njenu junakinju iz mrtvih i napiše novu knjigu, nagoneći ga da se oseća poput Šeherezade - dok bude pričao tj. pisao, živeće. 

Interesantan psihološki triler koji mi je držao pažnju uprkos tome što ima malo dešavanja, a još manje likova. King se ovde pokazao kao vešt pripovedač. Svoj stav prema njemu bih nazvala ambivalentnim jer sam ga čitala samo u manjim dozama - nešto mi se dopalo, nešto nije (Zamku za snove nisam mogla da svarim), tako da sam želela da pročitam malo više ne bih li formirala mišljenje. ''Mizeri'' sam odabrala jer nije obimna, nema nastavke (u ovom instant dobu oklevam da se upuštam u serijale), a naišla sam i na sjajnu recenziju kod Isidore, koja me je zagolicala. Film (još uvek) nisam gledala. Bio mi je zanimljiv taj odnos mržnje i zavisnosti - Pol se gnuša Eni koja je, da ne uvijam, luda žena, a opet, prepušten joj je na milost i nemilost, obogaljen i pod dejstvom lekova. Ukoliko bi se njoj nešto desilo, ne bi dugo opstao sam bez hrane i vode (ne zaboravimo i lekove protiv bolova), a tu su i pacovi koji se šunjaju po kući i čekaju svoj trenutak.  Kako dani odmiču, Pol sve više upoznaje prirodu svoje tamničarke, koja kod čitaoca istovremeno izaziva užas i zaintrigiranost. Njeno iščašeno poimanje poretka, s povremenim izlivima lucidnosti i oštroumnim opaskama deluje fascinantno, dok, naravno, sve vreme navijamo da dobije šta je zaslužila. Pol je doživeo da njegov život postane mnogo zanimljiviji i napetiji od avantura u koje upadaju junaci njegovih romana.  Od mene preporuka.