Mid-August

Jedno lenjo leto u gradu bliži se završnoj fazi. Kažem lenjo ne zato što se tada ništa ne radi, naprotiv, već zbog toga što većinu nas visoke temperature smlate i gledamo da se što manje izlažemo dodatnim naporima. Rekavši ovo, shvatam da se moje insistiranje na treninzima graniči s mazohizmom (teretana u koju idem se nalazi na poslednjem spratu i prilično je toplo, uprkos klimatizaciji), ali teram po svom, pa koliko izdržim. Pohvalila sam vam se novim članom porodice prošlog meseca, a ove nedelje je moja sestričina i krštena - otud ova slika iznad, kao uspomena na taj događaj. Kad sam kod događaja, rođendan mi je za 2 dana, a još uvek ništa nisam isplanirala. Po svemu, sudeći, ništa i neću jer nemam energije još i time da se bavim pored svega. No, večeras planiram na koncert Riblje čorbe u okviru Beer Festa, i to je nešto. 

Slobodno vreme najčešće provodim sa svojim sinom, gledam da iskoristim te trenutke dok mi nije porastao - pretpostavljam da mu za koju godinu mama više neće biti toliko zanimljiva - i zaista oboje uživamo u druženju; trudim se da smislim što više različitih aktivnosti, ali se ne opterećujem jer jedino što zaista jeste važno je što aktivno provodimo vreme zajedno. Uveče uglavnom traži da mu se ispriča priča (ponekad i dve-tri), ali je u toj fazi kada mora da se priča tačno određenim redosledom i da ne izostavim nijedan detalj koji sam prethodnog puta pomenula, tako da mi je to nekad pravi izazov, haha. 

I na poslednjoj slici je ubedljivo najbesmislenija knjiga koju sam pročitala ovog leta - U opasnim godinama, a autorkino ime ne uspevam nikako da zapamtim (mada se i ne trudim). Zašto sam je uopšte uzimala? Piše leto na Menhtenu, pa sam očekivala nešto poput Seks i grad (ali serije, ne knjige). Ovde imamo 4 sredovečne prijateljice (u četrdesetim godinama), što se na osnovu korica ne bi dalo zaključiti (jer ova kolena garant pripadaju dvadesetogodišnjakinjama). I pored toga što su privlačne i (naizgled) uspešne, svakoj od njih nešto fali i u suštini žive neispunjenim životima. Sad, meni je relativno prihvatljivo kad se devojka od dvadesetak godina opija, provodi i ne zna šta će sa sobom, ali kada to radi žena od 45, to je tužno, a to radi jedna od junakinja o kojima je reč. Glavni lik je Lusi, bivša manekenka (a sada novinarka), udata za uspešnog umetnika poprilično starijeg od sebe. U braku više nema iskri, sve se svelo na rutinu i cimerske odnose, bla bla. Zatim imamo Bili, kulinarsku majstoricu koja se izdržava praveći ekstravagantne večere, potom Lotu, gorepomenutu klaberku koja se drogira, i Saru, koja je bogata, ali želi da bude i slavna, pa se prijavljuje da uđe u rijaliti. Lusi dobija zadatak da intervjuiše misterioznu blogerku Odin, čije tekstove Njujorčani prosto gutaju i čija reč može uzdići i srušiti svakog ko je neko u tom gradu. Štivo za preskakanje, ako mene pitate, a prihvatila sam se prepričavanja samo da bih vam dočarala banalnost ovog romana (ja sam ga razvlačila mesec dana). U julu nisam ludovala s kupovinom knjiga, uzela sam samo Autostoperski vodič kroz galaksiju (kojim sam se već pohvalila na Instagramu, mada ne nameravam da ga čitam u skorije vreme već možda na jesen). Šta ste vi čitali, gde ste bili i šta ste kupovali?