10.04.2017.

Samarkand


07042008 - ovako sam na poleđini zabeležila datum kada sam kupila ovu knjigu. Pozajmila sam je godinu-dve pre toga iz biblioteke i veoma mi se svidela, tako da je ovo bila jedna od mojih prvih kupovina u Laguninom Klubu čitalaca, ušuškanom u Resavskoj ulici. Zapravo, prva knjiga je bila Zvezdana prašina NIla Gejmena, a Samarkand je druga. Načela sam priču o istorijatu jer imam neku vrstu emotivnog odnosa prema ovoj knjizi, ali obećavam da ću u nastavku biti konciznija i da ću se držati same fabule i utisaka.  

Na početku bih vas upozorila da ovo nije knjiga o Samarkandu, već o zbirci pesama koje se, između ostalog, nazivaju Samarkandskim rukopisom. Amin Maluf je rešio da nam ispriča priču o nastanku rukopisa i na samom početku nas vodi u Samarkand, čudesni dragulj Orijenta, na čijim ulicama srećemo Omara Hajama, pesnika, filozofa, astronoma i učenjaka. Omar je mladić, lep i razborit, skroman, ali i hedonista, okrenut nauci, ali veruje u astrologiju, nesklon sukobima i apolitičan. Ipak, usud mu je dodelio da se nađe na dvorovima i da njegove savete poslušaju neki od najmoćnijih ljudi toga doba. Na podstrek kadije Abu Tahera, Omar počinje da zapisuje svoje pesme, rubaije, u jednu praznu ukoričenu knjigu koju mu je kadija poklonio i tada, u drugoj polovini 11. veka nastaje čuveni Samarkandski rukopis. 

Na koji način će rukopis napustiti Samarkand, obići veliki deo Persije, završiti zaboravljen u tvrđavi sekte asasina, da bi na kraju završio na dnu kovčega Benžamena Lesaža, putnika na Titaniku, otkrićete listajući stranice ove divne knjige.

Maluf nas maestralno vodi Orijentom, prelazeći iz 11. u 19. vek, da bi u osvit dvadesetog veka prikazao Persijsku revoluciju - kako je do nje došlo i kako je tekao sam njen tok. Kao neko ko se ne interesuje preterano za politiku, priznajem da sam više uživala u prvoj polovini knjige koja je smeštena u raniji period i koja nam kazuje više o običajima i životu u tadašnjoj Persiji kroz kratke prikaze Omarovog života, kao i njegovog poznanika Hasana Sabaha, osnivača ozloglašenog reda asasina. Od Samarkanda, preko Buhare, Isfahana i Nišapura, pa sve do Anapolisa, Maluf nam u uši šapuće čarobne reči uz pomoć kojih nas vodi stazama starog Orijenta, uz toplinu sunčevih zraka i šum peska, usput nam otkrivajući i zanimljivosti poput objašnjenja zašto se nepoznata u matematici označava sa x ili poreklo reči kao što su raj, asasin ili Iran.


Knjiga ima 311 strana, na poslednjoj strani se nalazi mapa pomoću koje ćete lakše pratiti putešestvije Omara i Benžamena, a pre neku godinu je objavljena i u tvrdom povezu u okviru edicije Dragulji Lagune. Kada sam poslednji put proverila, oba izdanja (i tvrde i meke korice) su bila rasprodata na sajtu izdavača, ali na sajtu Delfi knjižare ih još uvek ima. U ovom slučaju se u potpunosti slažem sa nazivom edicije jer je ovaj Malufov roman zaista pravi dragulj među knjigama.

📖
Do dana kada ćeš moći da izrekneš sve što misliš, i potomci tvojih potomaka imaće vremena da ostare. Živimo u doba tajnovitosti i straha, i moraš imati dva lica: jedno da pokazuješ svetini, drugo sebi samome i svome Tvorcu. Ako hoćeš da sačuvaš oči, uši i jezik, zaboravi da imaš oči, uši i jezik. 

***
Ali vidiš, hadže-Omare, ma koliko prostrano bilo neko carstvo, ma koliko nastanjeno, ma koliko bogato, uvek u njemu vlada oskudica ljudi. Naizgled - štagar ih je, trgovi krcati, svetina gusta! A ipak mi se dešava da gledam svoju postrojenu vojsku, džamiju u vreme molitve, bazar, pa i sopstvenu divanhanu, i da se upitam: ''Ako bih od ovih ljudi zahtevao mudrost, znanje, odanost, čestitost, ne bi li se svetina posle svakog svojstva koje sam nabrojao proredila, pa raspršila i nestala?

***
Priče su, i dobre i loše, kao strele: kad ih odapneš nekoliko, jedna će pogoditi metu.

***
Ako Persijanci žive u prošlosti, to je zato što je prošlost njihova otadžbina, a sadašnjost je za njih nepoznat kraj u kom im ne pripada ništa. Sve što je za nas simbol modernog života, oslobodilačkog razvoja čoveka, za njih je simbol strane vlasti: putevi, to je Rusija; železnica, telegraf, banka, to je Engleska; pošta, Austrougarska...

Нема коментара:

Постави коментар