(Bes)korisni saveti za blogovanje na koje nailazite

Čini mi se da imamo pobednika - ovo je najduži naslov koji sam napisala otkad se družimo ovde. Verovatno ste svi vi koji imate, ili pak nameravate da imate blog barem jedanput kliknuli na Blogging Tips vrstu članaka koji vam obećavaju uspeh ukoliko se budete držali nekoliko jednostavnih pravila. 

U vrhu liste obično stoji savet: ''Budi ono što jesi.'' Ma šta mi reče. Problem s većinom saveta je što su suviše uopšteni, nedovoljno precizni, nekonkretni. Ja više volim onaj stav ''Kreiraj sadržaj kakav bi sama volela da čitaš'' - dakle, ako volim mnogo teksta, a malo slika, takav će biti moj blog; ako volim da čitam o modi, mogu o toj temi da istražujem i delim svoja otkrića sa čitaocima; takođe, možete se voditi i geslom ''Piši ono što znaš/poznaješ'', tako da, ako ne izbijate iz teretane i zdravo se hranite, možete pokrenuti fitnes blog i deliti svoje iskustvo ili, ako ste diplomirali fiziku, bacite se na zanimljivosti i oglede iz te oblasti. 

''Kvalitet ispred kvantiteta'' je sledeći savet na koji ćete naići. Delimično se slažem. Naravno da je poželjno da objavljujete što kvalitetniji sadržaj u koji ste uložili mnogo rada i truda, a ne da smandrljate nešto samo da biste objavili post radi reda ALI nije poželjno praviti velike pauze i čitalac će se, ako npr. objavite ''Mojih 5 omiljenih lakova za nokte''*više obradovati nego da ne objavite ništa. Ja sam neko vreme imala politiku da pišem što duže postove, sa mnoštvom fotografija, a ako ne bih imala materijala, ne bih postovala danima ili čak nedeljama. To nije idealno. Onda sam počela da pravim manje pauze i objavljujem postove kad god bih želela nešto da podelim s vama i broj poseta blogu je porastao. 

*naravno, ukoliko ste devojka i imate beauty-fashion-lifestyle blog ili nešto približno tome 

''Budite uporni'' - svi mi koji imamo svoj blog smo se u nekom trenutku susreli sa mišlju da sve batalimo, obrišemo/zatvorimo blog i da vreme koje smo dotad trošili na njega, usmerimo na nešto drugo. Dođe do zasićenja, nedostatka inspiracije, možda vas pokoleba neki ružan komentar... Upornost je vrlo bitna u svakoj oblasti, ali, iskreno, nije ni blogovanje za svakog. Šta vredi biti uporan ako nemate šta da ponudite - ako su vam tekstovi i posle 1-2 godine blogovanja dosadni ili ih uopšte nema, fotografije mutne ili loše kadrirane, ako imate blog samo da biste mogli da kažete da imate blog... Mnogo blogova je niklo proteklih godina - neki su zaista sjajni, a neki su bez poente. Za neke blogove mi uopšte nije jasno zašto postoje, ali opet, to je moje mišljenje - možda nekog taj blog usrećuje, a možda neko i moj blog smatra besmislenim.  S te strane, dobro je što danas imamo veći izbor nego ikada, pa možemo iskopati nešto u čemu ćemo uživati. 

Dizajn bloga je vrlo bitan. Sadržaj jeste na prvom mestu, ali ne vredi mnogo ako nije lepo upakovan. Nailazila sam na vrlo interesantne blogove s vrlo dobrim tekstovima, ali me nisu vukli da ih redovno posećujem iz jednog banalnog razloga - bili su kucani belim slovima na crnoj pozadini, a meni to strašno smeta i naporno mi je za čitanje. Ponekad bih to prebacila kod sebe u Word i onda čitala crno na belom, ali uglavnom nisam htela da se gnjavim s time. Čitaocu treba olakšati. Takođe, volim jednostavan dizajn, bez trepćućih reklama, slova koja se šetaju i prevelikih slika koje moram da skrolujem u beskraj. Moj blog izgleda osrednje, po mom mišljenju, prijatan mi je za oko, ali bih volela nešto da promenim. Nažalost, vrlo sam lenja kad je u pitanju ta tehnička strana blogovanja. Možda lenjost nije prava reč, ali nedostatak ambicije svakako. Znate li da sam još pre nekoliko meseci kupila domen, u nameri da se otkačim od Bloggera, odstranim ovo ‘’blogspot’’ iz naziva i promenim dizajn jer ću tada imati veći izbor mogućnosti nego dok sam na Bloggeru? Međutim, lenja sam da se pozabavim procesom otvaranja novog sajta i prebacivanjem svih postova tamo, a ne mogu/ne želim nikoga da platim da mi to uradi. I tako to odlažem iz nedelje u nedelju jer jedino slobodno vreme koje imam na raspolaganju proteklih meseci jeste uveče kad mi dete zaspi, a tada uvek izaberem da operem kosu/pospremim stan/prošetam psa jer mi je to preče nego bavljenje blogom, sve do 22h kad se premorena strovalim u krevet.  Kada vam je blog samo hobi, a ne izvor zarade, onda vam se može da budete inertni jer ne zavisite od sponzora, čitalaca i klikova i možete da pišete kad želite, koliko želite, i o čemu god želite. S druge strane, ako već ne zarađujete od bloga, ne želite ni da budete u minusu, tako da tu imamo nešto nalik začaranom krugu. 

Staću ovde jer sam se opet raspisala, a završetak ovog serijala o blogovanju možete očekivati sledećeg četvrtka. 

U međuvremenu

Našla sam i na jedan fin tekst na sličnu temu na blogu Život šećerne pilule, pa pogledajte: KLIK