The remains of the day

Da li se može reći da je nečiji život promašen ako ta osoba toga nije svesna?

Išiguro je dobio Bukera za ovaj roman i jedan je od retkih naturalizovanih britanskih pisaca koji je svojevremeno uspeo da se izdvoji drugačijim stilom naracije. Sklonost dugim rečenicama i unutrašnjem monologu ne umanjuju jednostavnost njegovog pripovedanja i lakoću s kojom čitaoca uvodi u engleski mentalitet. 

  

Za uspeh da pronikne u svest jednog engleskog džentlmena verovatno je jednim delom zaslužna činjenica da se pisac s roditeljima doselio u Britaniju kada je imao svega pet godina, a za drugi deo je svakako zaslužan njegov talenat.

 Gospodin Stivens, već u poznim godinama, na nagovor svog poslodavca, Faradeja, kreće na putovanje po Engleskoj. Zastajkujući u pitoresknim varošicama radi odmora i konačišta, usput sreće i ljude na koje ostavlja impozantan utisak svojom pojavom i besprekornim držanjem. Uglađenih manira, bez ikakvih izliva emocija i s nesposobnošću da se našali, Stivens do kraja ostaje profesionalac i prototip engleskog batlera.

Najveći deo romana čini prisećanje na ranije dane službe, kada je bio batler lorda Darlingtona - Stivens nam govori o odlikama koje krase vrhunskog batlera, o dostojanstvu, o svom ocu i odnosu sa ženom koja je nekoliko godina provela kao domaćica kuće, gospođicom Kenton.

Možda bi neki našeg junaka nazvali uštogljenim i bezosećajnim, ali on je jednostavno Englez do same srži svog bića i neko ko se sve vreme drži kao da je na dužnosti. Uloga batlera nije nešto što odbacuje po potrebi, već se u potpunosti saživeo s njom. Čak ni čitaocu ne otkriva svoje najdublje misli, snove i nadanja - zapravo, mi do kraja romana ne saznajemo ni njegovo ime.

Čitanje ovog romana nalikuje laganoj i udobnoj vožnji na sedištu fordovog luksuznog automobila, s pogledom na engleski krajolik ili, pak, utešnoj šolji čaja dok sedite u fotelji za vreme kišnog popodneva. Svi koji su knjigu čitali pre mene su se izjasnili da im se svidela, a najčešći epitet je glasio ‘’fina’’, pa ću ga i ja pozajmiti da u jednoj reči opišem celokupan utisak o ovoj knjizi.

Samo izdanje mi se veoma dopada, tvrd povez, suptilne korice, a čak ni ja, stara cepidlaka, nisam našla mane prevodu niti lekturi. Vidi se da je izdavač (Dereta) posvetio posebnu pažnju ovoj knjizi, kakvu ona i zaslužuje.

Roman je ekranizovan svega koju godinu nakon objavljivanja, a glavnu ulogu tumači Entoni Hopkins.

📖

''Dostojanstvo'' batlera je neraskidivo povezano s njegovom sposobnošću da ne izneveri profesionalno biće u kojem obitava. ''Mali'' batleri će svoje profesionalno biće i pri najmanjem povodu napustiti zarad onog privatnog. Za takve osobe - biti batler znači igrati pantomimsku ulogu; pri najmanjem potresu, fasada popušta i ispod njenog površinskog sloja ukazuje se glumac. Veliki batleri su veliki zahvaljujući sposobnosti da se do krajnjih granica svojih moći nastane u svojoj profesionalnoj ulozi; njih neće poljuljati spoljni događaji, ma koliko bili neočekivani, bolni ili poražavajući. Oni nose svoj profesionalizam onako kako otmen gospodin nosi svoje odelo: on neće dozvoliti ni razbojnicima, ni okolnostima da mu to odelo strgnu s tela pred očima sveta; on će ga zbaciti onda, i jedino onda, kad to bude hteo, uvek i neizbežno kada je sasvim sam. To je, kažem, pitanje ''dostojanstva''.

***

Ne može se večno premišljati šta bi bilo da je bilo. Čovek mora da shvati da mu je dobro koliko i drugima, a možda i bolje nego drugima, I da za to bude zahvalan.