Prednosti i mane pisanja bloga

Ćao! Danas privodimo kraju ovaj serijal na temu pisanja bloga, a sadašnja tema su prednosti i mane vođenja bloga. Naravno, govorim o svom iskustvu, pretpostavljam da ima i različitih mišljenja o pojedinim stavkama, dok su neke druge, pak univerzalne. 

Najpre da pobrojim mane, pošto želim da današnju objavu završim u dobrom raspoloženju. Najvrednija stvar je svakako vreme koje potrošite - bezbrojne sate na prikupljanje fotografija, pisanje, istraživanje (ukoliko je potrebno), uređivanje sajta i ostale prateće aktivnosti. Svi blogeri dele sadržaj i linkove ka svom blogu na društvenim mrežama - većina poseduje brojne profile na svim postojećim društvenim mrežama. Ja sam svoje aktivnosti ograničila na Facebook i Instagram; pokušala sam s Pinterestom, ali mi je oduzimalo zaista mnogo vremena, pa sa tamo ugasila profil, a na Tviteru ga nikad nisam ni otvarala. U međuvremenu sam otvorila Youtube kanal, koji je zaista zahtevan i, ma koliko se trudila da budem redovna, ne uspevam uvek u tome. Jednostavno, ja ne želim da najveći deo dana provedem na Internetu. Razumem blogere koji od toga žive, njima ažuriranje statusa spada u radno vreme, ali nama kojima je ovo hobi to nije neophodno. Dan mi je ionako suviše kratak, a i čitav život je kratak, kad malo razmislim.

Druga stvar je novac - treba sredstava koje ćete uložiti u bolju kameru, kupiti domen i hosting, možda angažovati fotografa ili platiti reklamu da bi više ljudi čulo za vas... Ništa od ovog nije neophodno - lepe slike se mogu napraviti i mobilnim telefonom, a postoje besplatne platforme poput Bloggera, Wordpressa i sličnih, ali ja zaista ne znam nijedan blog koji je postao veliki, a da u njega nije uložena poprilična suma. Ko piše beauty blog, mora stalno da kupuje i isprobava nove proizvode o kojima će pisati, onaj ko ima modni blog mora češće da kupuje novu odeću i aksesoare, da prati trendove... Treba biti pravi mag da bi se uspelo bez ičega, a većina nas običnih smrtnika ne spada u tu kategoriju, usuđujem se da kažem. 

I treće - izloženi ste javnosti, kako dobrim komentarima, tako i onim lošim. Svako ima pravo da napiše šta hoće, a vi morate to da podnesete. Ja sam za sve ovo vreme dobila samo 2-3 ružna komentara i osetila sam kao da me zapljusnuo talas negativnosti. Mogu samo misliti kako je ljudima koji se nose s gomilom negativnih komentara svaki Božji dan, treba zaista biti debelokožac. Zato mislim da blogovanje nije pogodno za veoma mlade ljude, odnosno decu, jer nisu izgrađene ličnosti i netaktični komentari ih mogu veoma povrediti. S druge strane, ako umete da se nosite s tim, to može samo doprineti vašem samopouzdanju, umesto da ga naruše. 

A sada da pređemo na lepe stvari, kojih ima mnogo više - da ne mislim tako, jasno je da ne bih ni imala svoj blog, odavno bih ga ugasila ili ga ne bih ni započinjala.

Blog čuva naše uspomene - veoma mi je milo kad naiđem na neke slike ili tekst koji sam pisala pre neku godinu, ponekad se raznežim, ponekad se nasmejem, ponekad pomislim '''Ccc e jesi smešna'', ali mi bude toplo oko srca kad vidim neku fotografiju za koju sam zaboravila i da postoji, a kamoli još kad pored pročitam šta sam radila tog dana. Ja pišem i ''običan'' dnevnik, ali ne baš redovno, tako da mi zaista znači ova dopuna, virtuelni svet u koji mogu da pohranim sećanje na lepe dane koje sam proživela.

Ljudi - upoznavanje novih ljudi koji dele vaša interesovanja - svakako divan aspekat blogovanja i to je verovatno najveća stvar koju vam blog može doneti. Tokom najdužeg dela svog dosadašnjeg blogovanja sam živela u jednom pomalo izolovanom mestu, u kome nema blogera, tako da se nisam ''umrežila'' onoliko koliko bih mogla, ali sam, i pored toga, upoznala neke divne ljude s kojima se ne bih srela da nije bilo bloga.

Izlazak iz zone udobnosti - ili zone komfora, termin kojim mnogi vole da se razbacuju danas. Dešavalo mi se da me zovu npr. na izlet van grada, a ja bih radije ostala kod kuće; međutim, palo bi mi na pamet da bih tamo mogla da napravim neke lepe slike za blog, tako da bih ipak otišla i sjajno se provela. Drugi primer: iako sam smatrala da se pristojno, fino oblačim, deo mene je mislio da često idem na sigurno i ne eksperimentišem nimalo. Zato bih kupila cvetnu košulju umesto belu, obula štikle umesto patika, stavila upadljiviji komad nakita, i, uopšteno, više bih se doterala kad bih  znala da ću se slikati. Kao rezultat toga, danas imam mnogo više fotografija iz mlađih dana nego što bih imala da nisam otvorila blog. Naravno, nisam drastično menjala svoj izgled zarad bloga, samo bih ga podigla za jedan stepenik. Šarena torbica ili novi ruž ponekad zaista doprinesu našem raspoloženju. 

Postoje tu još neke prednosti, recimo, ako blog pišete na drugom jeziku, na taj način vežbate - zbog toga sam neko vreme pisala na engleskom, da ne zarđam. I obavezno pročitajte još koji put svoj tekst kad ga završite, da se uverite da nema grešaka, bar ne onih kardinalnih. Dalje, može se zaraditi novac od sponzorstava - to su uglavnom jednokratne isplate, što znači da se često desi da jednog meseca zaradite pristojnu sumu (ali opet, ništa luksuzno), a drugog ne zaradite ništa. U svakom slučaju, ne preporučujem otvaranje bloga radi novca jer se vrlo lako može desiti da više uložite nego što ćete dobiti. Čitaoci vide kada nešto radite iz koristi. Naravno da je najlepše kad možete spojiti lepo i korisno, ali to zahteva mnogo vremena, ulaganja, kontakata i posvećenosti. Bilo kako bilo, ja se nimalo ne kajem što sam otvorila blog i nadam se da ćemo se još dugo družiti. Hvala na čitanju ❤️