Another autumnal

Još malo jesenjih slika, znam, dosadna sam, ali meni se sviđa i koristim ove dane, dok nije opalo sve lišće, da ovekovečim jesen u svoj njenoj lepoti. Gole grane su tako tužne. Nemam mnogo vremena ovih dana, opteretili su me neki poslovi (ali dobro je dok se radi), a pohađam i dva kursa, ili bar pokušavam, a da ne pominjem porodične i kućne dužnosti i staranje o (bolesnom) psu. Zasad ništa od mog odlaska u teretanu i dodatnih časova vožnje, ali možda se nosanje deteta do vrtića žonglirajući s kišobranom računa kao trening?

Pošto nemam ništa više da vam kažem, ostavljam vam jednu pesmicu Desanke Maksimović: 

Teško je naslikati kišu

i pogoditi koje je boje:

možda je siva kao u miša, 

možda je zelena kao zova,

možda je bela kao mleko, 

možda je šarena kao duga iznad vrta...

Zato je dete neko 

od neba do zemlje do krovova

povuklo nekoliko raznobojnih crta.