Skerletno slovo

Za ovu knjigu sam prvi put čula gledajući američke filmove i serije, gde je pominjana kao školska lektira. Skerletno slovo ili Slovo srama delo je američkog pisca Natanijela Hotorna objavljeno sredinom 19. veka. Radnja romana smeštena je u Hotornovo rodno mesto, Salem, u državi Masačusets. 

Prva scena, nakon razvučenog uvodnog dela, smeštena je na gradskom trgu, gde je Hester (ili Jestira) Prin javno prokazana kao preljubnica i osuđena da nosi skerletno slovo A (od reči adulteress, preljubnica) zakačeno na grudima ne bi li svekoliko stanovništvo bilo upozoreno da se nalazi u društvu grešnice. Hesterin zakoniti suprug je dve godine ranije nestao, ne zna se da li je mrtav ili živ, a ona se upustila u ljubavnu vezu s nepoznatim muškarcem i rodila njegovo dete. Uskogrudo i licemerno tadašnje društvo izopštava Hester i njenu kćer Perl (Biserku). Pored njih dveju, iz mase salemskih stanovnika izdvajaju se i lik pritvornog lekara Rodžera Čilingvorta i metiljavog sveštenika Artura Dimsdejla, čineći kontrast ponosnoj i nesutrašivoj Hester. 

Utisci: Usporeno, čak tromo pripovedanje na pojedinim mestima otežavalo mi je čitanje jer sam u tom trenutku bila raspoložena za neko dinamičnije štivo, ali sam shvatila da ću tako beskonačno odlagati čitanje ove knjige i nisam htela da odustanem. Sama rečenica je lepa i odaje načitanog i obrazovanog čoveka. Ipak, ovaj roman me ničim nije oborio s nogu i nekoliko puta sam okretala knjigu da proverim koliko još stranica imam do kraja. U uvodu nam Hotorn opisuje staru carinarnicu i njeno osoblje na nekoliko desetina strana, a kasnije mu se dešava da preskače čitave godine. Iako se Hotorn lepo izražava, knjigu sam više čitala radi reda (zato što je veoma poznata i jer sam je kupila, pa da ne stoji na polici sto godina nepročitana) nego što sam u njoj uživala. 

Ovo Vulkanovo izdanje mi na prvi pogled izgleda kao ljubić i već su mi dosadile ove njihove šablonske korice sa devojkama kojima je odsečena polovina lica. Ko nije upućen, nikad ne bi pretpostavio da se među njima krije jedna od poznatijih knjiga i pravi klasik američke književnosti. Bez obzira na izgled, ja sam knjigu vadila u autobusu i čitala je u putu do i od posla. Papir je recikliran, žućkast, 279 strana.