Biblioteka noću

The library at night  - Alberto Manguel

Nakon godinu dana strpljivog čekanja na polici, došla je na red i Biblioteka noću. Meni se uvek čita najnoviji ulov, u ovom slučaju plen sa Sajma, ali sam pustila drugaricu da mi odabere štivo za novembar, tako da ćete danas i u dva naredna posta čitati o knjigama po njenom izboru. Hoću reći, sama sam kupila te knjige, tako da sam svakako nameravala da ih čitam kad-tad, ali ih je ona malo pogurala.  Čula sam u nekoliko navrata kako je Biblioteka noću obavezno štivo, takoreći Biblija za sve knjigoljupce jer je prava riznica priča čiji je glavni junak upravo biblioteka. Moram reći da sam s dobrim delom podataka već bila upoznata jer sam studirala bibliotekarstvo, tako da delovi koji se dotiču Aleksandrijske biblioteke, Kalimaha, Pergama, Antonija Panicija i tako dalje, za mene i nisu bili neka novost, ali svakako sam saznala i neke nove zanimljive sitnice na koje sam ovde prvi put naišla. Iako je ne mogu svrstati u beletristiku, ova knjiga nije baš ni udžbenik i Mangel uspešno balansira na granici između ličnog i objektivnog. Knjiga je podeljena na petnaest poglavlja, a svako od njih se dotiče određene uloge koju biblioteka ima, počevši od života pojedinca, do nacionalnog značaja i pokazatelja stepena razvoja čovečanstva. Tekst je upotpunjen fotografijama i ilustracijama koje zaokružuju čitavu priču. 

Biblioteka je entitet koji neprestano raste, kaže Mangel, a njen sadržaj umnogome govori o vlasniku, njegovim sklonostima, htenjima i karakteru. Sam autor je veliku pažnju posvetio svojoj ličnoj zbirci, pažljivo birajući svaki naslov i povezujući ih redosledom koji njemu najviše odgovara, smestivši ih u posebnu prostoriju koju je uredio po svojoj zamisli, baš kao što bi i većina nas koji gradimo svoje male privatne biblioteke uradila. I ja se nadam da ću ostvariti želju da svoju sve veću kolekciju lepo smestim i uživam u pogledu na popunjene police svakog dana. 

Biblioteku noću svakako smatram knjigom koju valja imati u svojoj zbirci, a ne morate je progutati odjednom. Njena poglavlja možete iznova čitati i vraćati im se, upotpunjavajući znanje o biblioteci kao ljudskoj tvorevini sazdanoj da sakupi sva ljudska znanja sticana tokom istorije, od prvih tablica s klinastim pismom, do današnjih dana, osvrćući se i na pojavu elektronskih knjiga i upoređujući ih s njihovim precima, ali i savremenicima od papira. 

Izdavač: Geopoetika, 2008.

📖

Dok sedim u svojoj biblioteci noću, posmatram, pod snopovima svetlosti, nemirni plankton prašine koja pada i sa stranica knjiga i sa moje kože, koje svakog sata odbacuju sloj po sloj mrtvih ćelija u slabašnom pokušaju da se odupru. Sviđa mi se da zamišljam kako se, dan nakon mog poslednjeg dana, moja biblioteka i ja zajedno mrvimo i rasipamo, tako da, čak i kad me više ne bude, i dalje budem sa svojim knjigama.

***
Prednost privatne biblioteke, za razliku od javne, jeste u tome što dozvoljava ćudljivu i krajnje ličnu klasifikaciju. 

***
Ljubav prema bibliotekama, kao i sve ostale ljubavi, mora se steći. Niko ko prvi put stupa u prostoriju sačinjenu od knjiga ne može instinktivno znati kako da se ponaša, šta se od njega očekuje, šta mu se nudi, šta je dozvoljeno.