Filmski klub

''Priča o ocu i sinu u 117 filmova''

Filmski klub čine 2 člana - otac i sin - i ovaj roman je zapravo priča o njihovom odnosu, zasnovana na stvarnom životu. Naš protagonista je Dejvid Gilmur, kanadski pisac i filmski kritičar, koji nam otkriva deo svog porodičnog života i probleme na koje je naišao u pokušajima da se zbliži sa svojim sinom Džesijem. Tinejdžerske godine su stresan period, kako za dete, tako i za njegove roditelje i doba otuđenja koje se kasnije prevazilazi ili ne. Davno sam pročitala jednu izreku koja glasi da smo sličniji svom vremenu nego svojim roditeljima i koju sam tada smatrala istinitom, ali, kako vreme prolazi, sve više uviđam da krv nije voda i da genetika nosi svoj deo zasluga za to kakvi smo ljudi postali. Ali, da se ne udaljavam suviše od teme već da se vratim Dejvidu i Džesiju. Dejvid je smislio originalan način za provođenje zajedničkog vremena, a to je gledanje filmova uz obavezno komentarisanje i diskusiju o njima. Svaki film nosi određenu pouku i Dejvid želi da se postara da je njegov sin izvuče i da ga za korak bliže pripremi za težak put pun iskušenja koji se zove život. Filmofili će prepoznati sve naslove i scene navedene u ovoj knjizi, ali ne dajte da vas naslov knjige zbuni - ovo nije knjiga o filmovima već o životu i svakodnevnim situacijama s kojima se suočavamo. Sam Dejvid ima materijalnih problema, nesigurne prihode, ali i korektan odnos sa bivšom suprugom. Na svoj način pokušava da sina provede kroz nezgodan period života, probleme u školi, prvu ljubavnu vezu, kao i zamke koje druženje s poročnim vršnjacima donosi. 

Što se tiče samog stila pisanja, nisam impresionirana. Gilmur je studirao književnost, što nije preduslov da bi se neko bavio pisanjem, ali svakako pomaže. Uvek sam naklonjenija piscima koji su završili književnost nego novinarstvo, odnosno političke nauke, te sam malo subjektivna. Međutim, ne bih rekla da je ovaj roman nešto što će vas dotaći ili vam ostati u sećanju; no, to možda i nije njegov cilj, možda je autor samo želeo da podeli jedan deo svog života s nama ili nam na neki način pomogne ako smo sami u sličnoj situaciji. Gajim naklonost ka pričama o porodičnim odnosima, mnogo veću nego prema onim romantičnim, zbog koje sam i kupila ovu knjigu. S druge strane, ne smatram je mnogo značajnom; rekla bih da je prosek. Samo izdanje mi se dopada, Dereta uglavnom sve uspe lepo da upakuje i predstavi. Na kraju se nalazi i spisak filmova pomenutih u ovoj knjizi, na srpskom jeziku i u originalu, tako da ih možete iskoristiti i kao predloge ukoliko ne znate šta biste sledeće gledali.