Nulti broj
Nulti broj uzela sam da čitam pod utiskom da je u pitanju triler, ali, kako sam odmicala, uvidela sam da nije baš tako, iako, ako bi mu trebalo nalepiti etiketu žanra, svakako bi spadao pod trilere/misterije. Ukoliko bi trebalo ukratko da vam prenesem o čemu nam ovaj roman govori, rekla bih: o tome kako nastaju novinske vesti. Pedesetogodišnji germanofil Kolona zavrbovan je za člana redakcije časopisa u nastajanju. Ono što je fascinantno kod tog časopisa je što nas ne izveštava o prošlim, već o budućim događajima. Silno zamešateljstvo i lukave varke reporterskog zanata Eko nam je ovde servirao, a pojedini momenti će vam garantovano izmamiti osmeh na lice.
Kolonu, ostarelog samotnjaka i pisca u pokušaju (takozvanog pisca iz senke, koji se tokom života bavio pisanjem u tuđe ime) izvesni Simei angažuje kao saradnika u časopisu koji nikada neće biti objavljen, nudeći mu višemilionsku novčanu nadoknadu. Takođe, Kolona treba da napiše knjigu o pripremi dotičnog dnevnog lista, pod nazivom Sutra, a koja će biti navedena kao Simeijevo autorsko delo. Plan je da se svakakve informacije ubace u nulte brojeve nepostojećeg časopisa, a koje bi kasnije mogle da posluže za ucenu i manipulaciju istaknutim ličnostima u političkim i finansijskim krugovima.
''Razmišljajte o nekom intervjuu, razume se, izmišljenom, s nekim autorom koji je i danas u žiži pažnje, ako je njegov roman ljubavna priča, navedite autora da se priseti svoje prve ljubavi, a možete i da mu iščupate kakvu zlobnu primedbu o rivalskim piscima. Predstavite tu prokletu knjigu kao nešto ljudsko, nešto što može da razume i svaka domaćica, da je posle ne grize savest što je neće pročitati - a osim toga, ko još čita knjige čiji prikazi izlaze u novinama, obično ih ne čita ni autor prikaza, daj bože da je i sam pisac pročitao svoju knjigu - kad čovek pažljivije pogleda pojedine knjige, katkad mu se čini da ih stvarno ni sam pisac nikad nije pročitao.''
Imajte u vidu da danas za odbacivanje neke optužbe nije neophodno da dokazujete nevinost, dovoljno je da ocrnite onoga koji vas optužuje.
Kolona se upoznaje s ostalim članovima redakcije, među kojima su dvadesetosmogodišnja Maja. honorarac Romano Bragadočo, novinari niskotiražnih publikacija Kambrija, Lučidi, Palatino i lektor Konstanca. Sam roman se prilično razlikuje od onoga na šta nas je Eko navikao i čini mi se da je najjezgrovitiji i najsavremeniji dosad (što, razume se, ne znači da je najbolji). U njemu nam iznosi i brojne teorije zavere (poput one o navodnoj smrti Musolinija), koje mogu zagolicati maštu i navesti nas da se zapitamo o svetu u kome živimo, o informacijama koje su nam plasirane od strane medija, a koje mnogi gutaju i smatraju istinom, uprkos nedostatku dokaza koji potkrepljuju iznesene tvrdnje.
Život je podnošljiv ako ne tražite previše.
''Osim toga, ubacićemo nekrolog samo ako je reč o smrti nekog ministra, ili šta ti ga ja znam, nekog krupnog industrijalca'', zaključio je Simei, ''a ne tamo nekog beznačajnog pesnika za kog naši čitaoci nisu nikada ni čuli. Takvi služe za popunjavanje stranica posvećenih kulturi, na kojima značajni listovi moraju svakodnevno da objavljuju besmislene vesti i osvrte.''
Kolonu, ostarelog samotnjaka i pisca u pokušaju (takozvanog pisca iz senke, koji se tokom života bavio pisanjem u tuđe ime) izvesni Simei angažuje kao saradnika u časopisu koji nikada neće biti objavljen, nudeći mu višemilionsku novčanu nadoknadu. Takođe, Kolona treba da napiše knjigu o pripremi dotičnog dnevnog lista, pod nazivom Sutra, a koja će biti navedena kao Simeijevo autorsko delo. Plan je da se svakakve informacije ubace u nulte brojeve nepostojećeg časopisa, a koje bi kasnije mogle da posluže za ucenu i manipulaciju istaknutim ličnostima u političkim i finansijskim krugovima.
''Razmišljajte o nekom intervjuu, razume se, izmišljenom, s nekim autorom koji je i danas u žiži pažnje, ako je njegov roman ljubavna priča, navedite autora da se priseti svoje prve ljubavi, a možete i da mu iščupate kakvu zlobnu primedbu o rivalskim piscima. Predstavite tu prokletu knjigu kao nešto ljudsko, nešto što može da razume i svaka domaćica, da je posle ne grize savest što je neće pročitati - a osim toga, ko još čita knjige čiji prikazi izlaze u novinama, obično ih ne čita ni autor prikaza, daj bože da je i sam pisac pročitao svoju knjigu - kad čovek pažljivije pogleda pojedine knjige, katkad mu se čini da ih stvarno ni sam pisac nikad nije pročitao.''
Imajte u vidu da danas za odbacivanje neke optužbe nije neophodno da dokazujete nevinost, dovoljno je da ocrnite onoga koji vas optužuje.
Kolona se upoznaje s ostalim članovima redakcije, među kojima su dvadesetosmogodišnja Maja. honorarac Romano Bragadočo, novinari niskotiražnih publikacija Kambrija, Lučidi, Palatino i lektor Konstanca. Sam roman se prilično razlikuje od onoga na šta nas je Eko navikao i čini mi se da je najjezgrovitiji i najsavremeniji dosad (što, razume se, ne znači da je najbolji). U njemu nam iznosi i brojne teorije zavere (poput one o navodnoj smrti Musolinija), koje mogu zagolicati maštu i navesti nas da se zapitamo o svetu u kome živimo, o informacijama koje su nam plasirane od strane medija, a koje mnogi gutaju i smatraju istinom, uprkos nedostatku dokaza koji potkrepljuju iznesene tvrdnje.
Život je podnošljiv ako ne tražite previše.
''Osim toga, ubacićemo nekrolog samo ako je reč o smrti nekog ministra, ili šta ti ga ja znam, nekog krupnog industrijalca'', zaključio je Simei, ''a ne tamo nekog beznačajnog pesnika za kog naši čitaoci nisu nikada ni čuli. Takvi služe za popunjavanje stranica posvećenih kulturi, na kojima značajni listovi moraju svakodnevno da objavljuju besmislene vesti i osvrte.''
''Nulti broj'' poslednji je objavljen Ekoov roman, u vreme kada se uveliko borio s rakom pankreasa, od kog je i preminuo 2016. godine.
Naslov originala: Numero zero, 2015.
Коментари
Постави коментар