Robin Hud

Robin Hood le proscrit / Alexandre Dumas

Svima su nam dobro poznate dogodovštine šarmantnog odmetnika iz Šervudske šume, ali ne verujem da smo se svi družili s Robinom putem knjige. U detinjstvu sam čitala neka prepričana izdanja (zajedno s legendama o kralju Arturu), a ovo mi je prvi put da se u svom odraslom životu susrećem sa čuvenim junakom. Čim sam videla da je Tanesi objavio nova izdanja Diminih dela, poželela sam da ih imam. Korice jesu filmske, ali to kod Robina nije toliko upadljivo kao kod Kraljice Margo i nastavka Tri musketara, a sam format je nešto veći od standarda. 

Roman je podeljen u dva dela, od kojih prvi obuhvata Robinovo odrastanje i upoznavanje s drugim likovima koji će imati manju ili veću ulogu u priči i završava se odmetanjem Robina i družine u šumu. Drugi deo se bavi životom u šumi, sve zategnutijim odnosom vlasti prema odmetnicima; česte su i romanse, odnosno zaljubljeni momci i devojke koji tek treba da priznaju sebi i drugima svoja osećanja, a imamo i jedno venčanje koje treba sprečiti. 

Idealizovana slika života u šumi - ručkovi na proplanku koji se stvore neverovatnom brzinom, zaljubljeni parovi koji šetaju, iznenađujuće lagodan život odmetnika, koji uvek imaju dovoljno novca jer ga prisvoje (da ne kažem ukradu) od bogatih crkvenih velikodostojnika ili lokalnih gramzivih bogataša. Ne pominju se nikakvi zdravstveni problemi, kišovito vreme karakteristično za engleske predele i ostale neugodnosti nego sve deluje kao da je pisano za decu, a opet, ne mogu sva deca shvatiti radnju, bar ne ona mlađa. Robin se često vešto prerušava, a neprijatelji ni u snu ne mogu da otkriju ko je on. Naići ćete i na izvestan broj anegdota utkanih u priču (kako je Robin nadmudrio ovog ili onog, kao i od koga je izgubio u borbi). Robin i njegovi odmetnici nesebično dele svoj plen sa siromašnim narodom, trudeći se da pravda bude zadovoljena. Ukratko, simpatičan roman ako ne očekujete previše (poput mene), obiluje dijalozima i akcijom. Iskreno, meni bi se više dopala neka sporija priča s više opisa, što istorijskih prilika, što karaktera likova koji se pojavljuju u romanu, dakle, nešto temeljnije i ne ovako lagano. U tom pogledu Robin Hud nije ni prineti Grofu od Monte Krista, kao ni Musketarim, niti Crnoj lali. Moguće da nisam oduševljena jer sam očekivala nešto tog nivoa, pa sam se razočarala ovim filmičnim ostvarenjem. Nije mi bila naporna za čitanje, naprotiv, volela bih neki veći izazov, bolju karakterizaciju. 

Podvučena je netrpeljivost između Normana i Sasa, gde su Sasi pošteni i dobri ljudi, a Normani prevejani osvajači kojima se treba suprotstavljati. Kralj Ričard je, pak, čovek na mestu (iako je normanskog porekla), a njegov brat Džon ili Jovan Bez Zemlje (ovde preveden kao Ivan!) poznat je kao nesposobnjaković. Roman počinje 1162. godine u vreme vladavine Henrika II Plantageneta, a završava u doba kraljevanja Henrika Mlađeg, Džonovog naslednika. Za mene jedno od lošijih Diminih dela. 

Sam Aleksandar Dima bio je zanimljiva ličnost - mešanac koji je svojom rasom izazivao kontroverze u tadašnjoj Francuskoj, unuk francuskog plemića i afričke robinje, hedonista i ženskaroš, otac brojne vanbračne dece, veliki gurman i kavgadžija koji je voleo da se bori u dvobojima i čovek koji je spiskao imetak na zamak (koji je nazvao Monte Kristo), tako da je bio prinuđen da beži od zelenaša i proda tu ekstravagantnu građevinu. Navodno nije sva dela napisao sam već je prisvajao tuđa u zamenu za novac, ali je neosporno bio ljubitelj književnosti koji je još od malih nogu čitao sve što bi mu došlo pod ruku i britkog jezika kada bi se sukobljavao s onima koji su ga zbog toga što nije čisti belac smatrali nedostojnim.