26.06.2017.

Vračar


Vračar je zbirka koju čine 3 dela, 3 kratka romana: Molerova, Vračar i Kolarčeva. Svetlana Velmar-Janković nam priča kako su ove ulice i sama vračarska opština dobile svoj naziv i istorijske događaje koji stoje u pozadini svega toga. 

Petar Nikolajević Moler bio je srpski vojvoda i talentovan slikar (ili moler, kako se u to vreme govorilo). ''U to doba reč moler, ne samo među prekosavskim srpskim življem, označavala je cenjeno zanimlanje. Dobar moler ili, kako bi se danas reklo, sjajan slikar, smatran je kao vrsta izabranika, obdarenog da živopisanjem svetih likova i prizora iz jevanđelja prosvetljava duh naroda.'' Živeo je s prelaza 18. u 19. vek , u jeku borbi Austrije i Turske za prevlast u Srbiji, tako da se autorka dotiče i pojedinih događaja, kako u onima u kojima je Moler imao udela, tako i u onima kojima nije. ''Jedino Moler, od svih Karađorđevih vojvoda i od svih Miloševih žrtava, ima dve senke i dva glasa''. Uz obilje majstorski napisanih rečenica koje je pravo uživanje čitati, bio mi je na trenutke i konfuzan, moram reći, i bila mi je potrebna puna koncentracija tokom čitanja ovog prvog dela.

Drugi deo, Vračar, govori nam o postanku naziva ovog dela Beograda, i o zbivanjima koja su se odigrala na ovom, za srpski narod, svetom i posebnom mestu, o nadnaravnim silama koje se pojavljuju u odsudni čas, stajući na stranu napadnutog i napaćenog naroda u njihovim očajničkim težnjama za slobodom. 

Treći deo, koji govori o Kolarčevoj ulici, bio mi je možda najzanimljiviji. Kako svaki Beograđanin zna, Kolarčeva ulica se i ne može svrstati pod Vračar, ali je uvrštena u ovu zbirku jer se nije našla u Svetlaninoj zbirci Dorćol. Ona nas vodi stopama Ilije M. Kolarca, od dana detinjstva do njegove smrti, prikazujući nam ljudsku stranu njegove ličnosti, naporan rad, emotivnu povezanost sa suprugom Sinđelijom i kako je, usled nemanja sopstvenog poroda, odlučio da tuđoj deci ostavi nasledstvo, osnovavši fond za školovanje i svoju najveću zadužbinu, Kolarčev narodni univerzitet.

Utisci: Vrlo informativno štivo koje, naravno, odudara od tipičnih vodiča i udžbenika o Beogradu na koje ćete naići, no svejedno, pruža vam pregršt zanimljivih činjenica i legendi, oslikavajući portrete stvarnih istorijskih ličnosti, spajajući svet realnog i fantazmagoričnog.

📖

Tada je bio oktobar, doba između Miholjdana i Svetog Luke kad su podneva još meka od zlatnog ozarenja, od paperja što lebdi, od crvenkastog lišća što se otpušta bez šušnja i kad su večeri sve duže, mraznije i tamnije, čak i pod ozvezdanim svodom.

***
Poslednjih godina na Vračaru kruži priča što podseća na nekadašnje legende. Mnogi od onih koji, svojim poslom, u časovima kada se zora tek sluti, a još ne nazire, prolaze kroz Karađorđev park pa, onda, preko vračarske zaravni idu pored Biblioteke i spomenika Karađorđu, pored male crkve i velikog Hrama Svetom Savi u izgradnji, gotovo redovno susreću jednog neobičnog starca. Svi koji ga sretnu imaju isti utisak: taj vrlo stari čovek lakog, lebdećeg hoda prolazi pored njih a ipak izgleda udaljen i kao da rasipa, oko sebe, blagu svetlost što budi spokoj. Čim neko zaželi da mu se približi, starac uzmiče, a za njim ostaju, kažu, do prvih prozračnosti praskozorja, tragovi svetlosnog praha.

24.06.2017.

Pesme snova

Pesme snova trotomno je izdanje ranijih radova Džordža R.R. Martina, jednog od najboljih pisaca fantastike našeg doba. Svi mi koji smo bili očarani njegovim serijalom Pesma leda i vatre poželeli smo da pročitamo još nešto iz Martinovog opusa, tako da sam pre otprilike pet godina na Sajmu knjiga kupila ove knjige koje je objavila izdavačka kuća Laguna. Danas ću vam pomenuti 3 priče koje sam izdvojila i koje vam preporučujem.

Druga vrsta usamljenosti nalazi se u 1. tomu i formulisana je u vidu dnevnika koji piše naš glavni junak. On se nalazi na svemirskom brodu već četiri godine i, pošto ima mnogo slobodnog vremena jer mu posao nije obiman, dobar deo provodi u razmišljanju o prošlosti i sadašnjosti. Bez ljudskog kontakta, sam među zvezdama. 
‘’Zašto se čovek dobrovoljno prijavljuje za ovakav posao? Zašto beži na srebrni prsten devet i po miliona kilometara daleko od Plutona, da čuva jednu rupu u svemiru? Zašto protraćiti četiri godine života sam u tami?’’ Govori nam o dvema vrstama usamljenosti, jednoj koja čoveka okružuje dok boravi sam u svemiru i drugoj, koju čovek nosi u sebi i koja ga steže poput okova koji se ne mogu zbaciti.  Misli mu se iznova vraćaju na bivšu suprugu Karen, na njihov zajednički život, preispitujući okolnosti zbog kojih su se rastali. 

Majmunska terapija
Umnogome različita od prve priče, mada je i ona o čoveku koji želi da promeni nešto u svom životu. Keni je veoma debeo, uživa u hrani bez ikakvih granica, nezajažljiv preko svake razumne mere.  Ipak, silno bi voleo da nađe devojku i svestan je da mu je to gotovo nemoguće u sadašnjem stanju. Posle brojnih neuspešnih dijeta, dolazi do novog otkrića – u jednom restoranu slučajno sreće svog starog prijatelja, Henrija, kog dugo nije video. Prijatelj u njegovom sećanju je gojazan čovek, međutim, vremenom se drastično promenio - sada je mršav, a i dalje jede gomile hrane. Keni izgara od želje da sazna u čemu je tajna i, uprkos Henrijevom protivljenju i ubeđivanju da mu nikako ne preporučuje svoj način mršavljenja, Keni ne odustaje i uspeva da iskamči adresu na kojoj može naći dotičnu terapiju. Keni će otići na označenu adresu i silno zažaliti zbog svoje odluke.

Čim pročitate poslednju stranicu Majmunske terapije, pred vama će se naći nova zanimljiva priča, Kruškasti čovek i očigledno je da ju je pisala ista osoba. To napominjem jer su  priče sabrane u ova 3 toma nastajale decenijama i razlikuju se međusobno po raspoloženju, temama i fazama kroz koje je autor prolazio. Džesi se useljava u novi stan s drugaricom i već prvog dana sreće suseda koji živi u podrumskom stanu ispod stepenica. Njegova pojava i zagonetne reči koje je izrekao videvši je ostavljaju uznemirujući osećaj u Džesi. Otad ga sreće gde god da krene, koliko god pokušavala da ga izbegne. I ovo je jedna vrlo zanimljiva priča s elementima fantastike (poput Zone sumraka) gde je akcenat, kao i u prethodnim, stavljen na unutrašnju čovekovu borbu. 

23.06.2017.

Dotted dress

Juče sam nosila novu haljinu i već je vidim kao nešto što ću eksploatisati ovog leta. Kupila sam je prošle nedelje, tako da je možda još uvek ima u H&M ako vas interesuje - znate kojom brzinom se u njihovim prodavnicama smenjuju kolekcije i, ako vidite neku stvar koja vam se dopada, bolje da je odmah kupite jer, ako sačekate koji dan, verovatno je više neće biti tamo. Uopšte, mislim da H&M nije ono što je bio i da je izbor sve veći, a kvalitet sve manji. Hiperprodukcija u punom zamahu. Ipak, uspela sam da nađem par komada od pristojnog materijala i planiram da ih iznosim ovog leta jer, realno, teško da može da preživi više od jedne sezone. Ja sam zimus odnela neku staru odeću na reciklažu u H&M i zauzvrat dobila vaučer kojim ostvarujem 15% na jedan artikal po svom izboru, tako da sam ga ovom prilikom iskoristila. Dopada mi se to što stara odeća ne završava na nekom otpadu već se prerađuje i od nje izrađuje nova (tako da je moja nova haljina može biti napravljena od nečijih starih gaća). Bilo kako bilo, meni se sviđa - crna je, na bretele, sa sitnim belim tufnicama, a preko sam prebacila River Island belu košulju bez rukava.

22.06.2017.

Moje omiljene serije

Verovatno ste primetili da ovog meseca pišem nešto laganije postove, uvrstila sam i neku laganiju literaturu pored svog standardnog izbora, nosim haljinice i pravim smutije, i planiram celog leta da ubacujem slične postove (doduše, ne svakodnevno kao tokom juna). Danas sam htela da s vama proćaskam o omiljenim serijama. Ideju sam dobila na blogu za koji sam saznala pre neki dan, a to je Magrit (bacite pogled). Najpre vas moram upozoriti da godinama nisam pogledala seriju koja me je oduševila i da će na listi uglavnom biti neke starije. Pa, da krenem od one najstarije među njima, a to je:
Put za Ejvonli (Road to Avonlea)
Smeštena na kanadsko ostrvo Princ Edvard, a inspirisana romanima Lusi Mod Montgomeri, ''Put za Ejvonli'' je serija mog detinjstva i budi u meni nežne emocije. Prikazuje nam stanovnike mestašceta po imenu Ejvonli i njihove dogodovštine s početka 20. veka. Predivni pejzaži i starinski šmek čine ovu seriju posebnom. Kasnije sam malo istraživala i saznala da je serija zapravo snimana u SAD i da su specijalno dovlačili crvenkastu zemlju i posipali je po tlu jer je zemlja u mestu gde je odrasla L.M. Montgomeri upravo takve, neobične boje. Pre godinu-dve serija se reprizirala na TV Vojvodina. 

Avanture Šerloka Holmsa (The adventures of Sherlock Holmes)
Najbolja ekranizacija najčuvenijeg detektiva na svetu (1984-1994, Granada Television) s maestralnim Džeremijem Bretom. Ne želim da gledam druge, pokušala sam. Holms je Bret. Bret je Holms. Glumca koji igra Votsona su jednom menjali, na to sam se nekako navikla. Devet sezona uživancije, britanskog akcenta i Holmsovog stana u Ulici Bejker 221b, zatrpanog papirima i obavijenog mirisom lule. 

Prijatelji (Friends)
Prijatelji je serija koju mogu da gledam u svako doba. Dešava mi se da se na kraju napornog dana strovalim na kauč i nemam koncentracije ni za šta i onda gledam Prijatelje na YT (na telefonu). Deset godina I deset sezona trajalo je snimanje ove kultne američke serije. Prijatelje mogu da gledam bilo gde, bilo kada, iznova I iznova.  Šest prijatelja koji vole da bleje u kafiću i njihovi isprepletani životi I vrcavi dijalozi. Vremenom su se moji omiljeni likovi menjali I, recimo, u početku mi je Fibi bila bezvezan lik da bi mi posle postala kul.  Svakako, moj omiljeni lik je Čendler čije me pošalice uvek razgale, njegov sarkazam i humor me uvek oraspolože 


Parovi (Coupling)
Engleski pandan Prijateljima, serija Parovi o 3 žene i 3 muškarca koji se druže uz koju sam se smejala do suza. Tako mi je žao što nema više epizoda (svega 28). Posebno mi je bio zanimljiv ispreturan tok radnje u nekim epizodama jer sam tada prvi put naišla na takav koncept, kao i posmatranje istog događaja iz različite perspektive svakog od likova. 

Bekstvo iz zatvora (Prison break)
Svojevremeno su svi poludeli za ovom serijom, a meni sam naslov nije izgledao kao nešto što je ‘’u mom stilu’’, ali pošto je moj novi dečko pratio i pričao kako je serija dobra, počela sam I ja da je gledam da bismo imali temu više za razgovor. Bila je druga polovina 2007. godine kad sam popustila i uzela od brata disk s prvom sezonom.  Kad sam počela da gledam, nisam mogla da se zaustavim. Pogledala sam prvu epizodu, pa drugu, pa treću… Onda sam shvatila da moj drug te večeri slavi rođendan i da moram da krenem kod njega i prvo što sam pomislila, bilo je ‘’O, ne, zašto mu je baš danas rođendan, sad ne mogu da gledam seriju!!’’ Vrlo je napeta, dinamična, uzbudljiva I, naravno, svaka epizoda se završi tako dramatično da jedva čekate sledeću.  Vremenom, serija je postajala manje zanimljiva, ali su čak I kasnije sezone bile bolje od mnogih serija koje sam gledala. Nedavno je, nakon sedam godina pause, završeno emitovanje pete sezone koja je bila sasvim prosečna. Ipak, Bekstvo iz zatvora je serija koja se za mene izdvojila i uspela da me prikuje za ekran tokom mnogih sati.

Ostrvo (To nisi)
Ovo je grčka serija, nastala po motivima romana ‘’Ostrvo’’ Viktorije Hislop, ali mi se sama serija dopala više od knjige, što se ne dešava često. Verovatno zbog autentičnosti, melodičnog grčkog jezika, tužnih akorda buzukija I morskih pejzaža. Centralni deo govori nam o dobu u period kada su mnogi ljudi obolevali od lepre, a bolesnike su slali u karantin, obližnje ostrvo do kog se moglo doći samo čamcem. Čitave porodice I domovi su bivali razoreni zbog okrutne bolesti koja je odnosila mnoge živote; zaista su dirljive scene opraštanja među voljenima koji znaju da se verovatno nikada više neće ponovo videti. Po mom mišljenju jedna zaista kvalitetna, nenašminkana serija i pun pogodak za one koji ne vole beskonačne, razvučene zaplete jer ima svega 26 epizoda. 

Seks i grad (Sex and the city)
photo via hbo.com

Ova serija se nikad ne bi našla na mojoj listi favorita, ali moram da je uvrstim kad sam je gledala nebrojeno puta, sve epizode znam gotovo napamet. Avanture četiri prijateljice u Njujorku prava je letnja zanimacija i nešto što većina nas ‘’pusti u pozadini’ dok radimo druge stvari. Kadrovi Njujorka, modni izleti naših junakinja, pogotovo Keri i njihovi problemi s momcima dobitna su kombinacija. Ključ za uspeh čini njihovo neraskidivo prijateljstvo i to što prijateljice uvek čuvaju leđa jedna drugoj. Kao ličnost mi najviše odgovara Miranda jer najviše koristi svoj mozak i najmanje je opsednuta modom od njih 4, Šarlot mi je najlepša, a mislim da je Samanta najbolji prijatelj. Keri mi je čas simpatična, čas iritantna, pogotovo u nekim sezonama gde njena egocentričnost dolazi do izražaja i više mi se dopada sama Sara Džesika Parker nego lik koji glumi. 

Poaro (Poirot)
Još jedan serijal koji uvek mogu da gledam jeste ovaj o simpatičnom belgijskom detektivu i njegovim brojnim rešenim slučajevima, nastao po knjigama Agate Kristi. Mama i ja smo imale tradiciju da gledamo zajedno, ali je to postalo teže izvodljivo kada sam se ja odselila iz roditeljske kuće. Božanstveni ambijent Engleske (s povremenim izletima u inostranstvo jer je Poaro svetski čovek), starinska odeća i maniri i misterije koje će zagolicati svačiji um. 

Tokom godina moji favoriti su se menjali, recimo, u osnovnoj (pa i srednjoj) školi sam obožavala The X files, The Pretender, neko vreme sam smatrala How I met your mother za genijalnu seriju (sad mi i nije toliko zanimljiva), zatim serija Ringer koja je ukinuta nakon prve sezone (stvarno šteta; glavni glumac, partner Sare Mišel Gelar je prilično zgodan), volim da pogledam i seriju Kasl (Castle). Od novijih gledam Game of Thrones, ali je u pitanju binge-watching, što znači da sačekam da završi cela sezona, pa pogledam sve u roku od 2-3 dana. Ipak, zaista ne znam nijednu seriju skorijeg datuma koja mi se dopala kao ove koje sam vam navela iznad. 
Koje su vaše omiljene serije?

21.06.2017.

Week in pics


1. Malo sam obnavljala svoju garderobu - nisam mogla da odlučim između ove dve stvari, pa sam na kraju kupila obe (H&M), slikaću ih i za blog ovih dana 2. A kupovala sam i za svog dečaka, naravno 3. Morala sam da uslikam ovo divno nebo 4. Ovo sam spremila da jedem za ručak i fotografisala, kad se ipostavilo da ovaj puž od heljde u sebi ima sir. Ja ne volim sir, pa je ovo na kraju pojeo moj muž; baš sam se razočarala,u pekari nije pisalo da ima nešto unutra.