16.10.2017.

Kućni momenti i spisak za Sajam knjiga

Navikla sam da u jesenje jutro pijem crni čaj. Pretpostavljam da sam nesvesno našla alternativu kafi, koju ne pijem, a stičem neki utisak da me šolja čaja pripremi za početak novog dana. Naravno, najpre popijem veliku čašu vode, pa limunadu, pa čaj. Ne istovremeno. Kupila sam i papuče jer više nije leto pa da idem bosa, i bilo je vrlo teško odabrati među svim mekanim, pufnastim, sivim, belim, puderastim, tufnastim, prugastim, s mašnicama... pogotovo ako ih kupujete u proseku na svake dve godine, kao ja. 
Dve nove knjige koje sam kupila u protekloj nedelji: Izgubljen nađen je treći deo trilogije Poluživot (pisala sam o prvoj knjizi OVDE i nema potrebe da i o nastavcima pišem zasebne postove), a Uspon zla je treći deo serijala o detektivu Kormoranu Strajku na koji sam se navukla i ne znam šta ću kad pročitam ovu knjigu jer novih nastavaka još nema.

Ovaj tanjir me je očarao čim sam ga ugledala, pa sam ga ukrala iz prodavnice. Šalim se, bio je 149 dinara i još nisam smislila da li na njemu da držim nakit koji nosim tih dana ili neke slatke keksiće ili da mi stoji tako prazan i divim mu se kao umetničkom delu. Izgleda da me (već) hvata pretpraznični duh, čim zastajkujem ispred svetlucavih stvarčica. Ili su mi gradske vlasti isprale mozak onim septembarskim kačenjem novogodišnjih ukrasa, pa sam se ubacila u takvo raspoloženje.  
Pisala sam juče nešto poput spiska za Sajam knjiga; uglavnom se spiska držim oko 60-70%, a ostalo bude rezultat slučajnosti, impulsivnosti ili nesnižene cene knjige koju sam htela da kupim, tako da ne kupim sve sa spiska, ali na kupljenoj gomili se nađu i neke koje nisu bile na spisku. Moj plan je zapravo bio da ove godine ne odem na Sajam jer ne mogu da odem i kupim 3-4 knjige već se uvek raspištoljim i kupim sve što mogu da ponesem. Prošle godine sam probala da uvedem sebi budžet, ali je to ograničavanje za posledicu imalo napad naručivanja knjiga u nedelji nakon Sajma, pa ništa nisam postigla. Ovako izgleda moj ovogodišnji spisak (koji je podložan promenama, kao i uvek): 

LOM: Strindberg, Singer, Orvel, Gogolj (''Mrtve duše''), I.Brlić-Mažuranić(''Priče iz davnine'')
Dereta: Elijas Kaneti ''Zaslepljenost'', Hemigvej ''Za kim zvono zvoni''
Evrobook: ''Jedne zimske noći''+ knjige za decu
Kreativni centar
Beli put: Roald Dal
Rende: ''Čovek koji nije imao pojma''
Solaris: Salvador Dali ''Ja sam genije''
Arhipelag: Harold Pinter ''Novi svetski poredak''
Gepoetika: Georgi Gospodinov
Stubovi kulture: Albahari ''Mamac''
Ivan Bunjin ''Tolstojevo oslobađanje'' (Paideia)
Sezam Book: G.G. Markes

Idete li vi na Sajam i šta kupujete, baš me zanima?

12.10.2017.

Zašto sam batalila oblast lepote


Ako kojim slučajem čitate moj blog otpočetka, videli ste da sam neko vreme aktivnije kačila objave na temu kozmetike (i još uvek imam odeljak Beauty u delu s tagovima desno) i pisala utiske o proizvodima koje koristim. To više ne radim, odnosno, provučem koji pasus o tome možda dvaput godišnje. Jednostavno, poslednjih nekoliko godina mi to više nije toliko važno i, mada se ne smatram zapuštenom ženom, ne pridajem toliko pažnje toj oblasti. Mislim da je precenjena jer nam mediji kreiraju sliku idealne lepote kakvoj bi trebalo da težimo, a koju ne možemo dostići bez čudotvornih preparata koji se menjaju svake sezone. Ko može da isprati i isproba većinu proizvoda kojima je tržište preplavljeno? Sve i da je izvodivo finansijski (ili da dobijate od brendova besplatne proizvode), jednostavno nema vremena za isprobavanje svega, da ne pominjem da to uopšte nije preporučljivo kada je zdravlje naše kože u pitanju. Zasitila sam se kozmetičkih blogova na kojima svakog meseca preporučuju drugu kremu za lice ili otkrivaju savršeni puder. Ne verujem im. Kada počnete da primećujete kompletno našminkane srednjoškolke, s nadograđenim noktima, umecima u kosi, veštačkim trepavicama, zapitate se da li je to faza kroz koju prolazimo i da će za koju godinu u modi biti nemaran izgled, ili je to nešto mnogo ozbiljnije. Naravno da je većini žena slađe da ode u Seforu i kupi šminku, nego da taj novac ostavi za zubarsku kontrolu ili ginekološki pregled, ali treba poraditi na prioritetima, odnosno na njihovoj propagandi. Ne želim da zvuči kao da pametujem, ali mislim da bi u medijima trebalo više forsirati negu duha i tela, a manje kamuflažu. I kao neko ko ima društvene mreže i blog kao sredstvo izražavanja, radije ću podeliti priču o tome kako sam ispravila zube nego reklamirati novu kolekciju ruževa.  

Da ne budem shvaćena pogrešno, ima veoma korisnih kozmetičkih blogova koje pišu devojke koje su zaista proučile materiju, razumeju se su sastav proizvoda, prednosti i mane svakog od sastojaka, i na koje svratim kad god mi se ukaže potreba za time. Jednostavno, ne podržavam toliki primat kozmetike nad ostalim oblastima čovekovog života. I to je moj izbor. Ne pada mi na pamet da određujem ko će o čemu da piše, samo pojašnjavam zašto sam ja digla ruke od tih tema, kako od njihovog čitanja, tako i od pisanja. Prezasićena sam. U neseseru imam jednu maskaru, jednu paletu senki, jedan bronzer, dva pudera (mada mi je dovoljan jedan), 3-4 ruža, dve olovke, korektor, jedan parfem i srećna sam. Nema više 3-4 nesesera, prašnjave šminke koju bacim neupotrebljenu jer nisam stigla, a istekao joj je rok upotrebe, prosutih senki i skorelih lakova za nokte. Beauty odeljak je na čišćenju. 

Ostavljam vas sad i idem da potražim tekst na temu ''Kako se naterati na vežbanje''.

10.10.2017.

October Update

Odlučila sam da ove jeseni pređem u tabor riđokosih i ostanem u njemu do proleća. Volim crvenu kosu, ali je jako zahtevna za održavanje, boja se vrlo brzo ispira, a treba i više paziti prilikom uklapanja garderobe nego kad imate neku ''normalniju'' boju. Dakle, ove zime ćete me gledati u tom izdanju jer tada ionako nosim neutralnije boje i ređe perem kosu nego tokom leta. U roku od dve nedelje boja mi se već napola isprala, pa sam danas otišla da kupim specijalni šampon za zaštitu farbane kose, kao i regenerator koji se ne ispira, jer sa svakim dodatnim ispiranjem gubim na živosti, haha. Nisam baš lepo startovala. Ako hoćete da vidite kako sam izgledala kada sam poslednji put bila crvenokosa, to imate OVDE.

Stvar kojoj sam se najviše obradovala je novi fotoaparat; već duže vreme uživam u pravljenju fotografija, što za porodični album, što za blog i Instagram, i veoma sam srećna što ću moći tu svoju zanimaciju da podignem na malo viši nivo. To znači i da imam dodatni razlog da se vratim redovnom snimanju videa za svoj Youtube kanal, a prvi na listi klipova jeste mali vodič za Sajam knjiga. Ali prvo da prokljuvim kako ova skalamerija radi. U pitanju je Canon EOS D700; malo sam se raspitivala i uglavnom sam čula dobre utiske za ovaj model, kao i to da je prikladan za nas koji se tek upoznajemo s profesionalnom fotografijom.

Pročitala sam Fantoma iz Opere, koji nije ostavio poseban utisak i uopšte nisam inspirisana da pišem prikaz za tu knjigu. Više sam očekivala. Možda ću otići toliko daleko da kažem da su mi korice zanimljivije od sadržaja. Nije loš, ali daleko od odličnog. 

Sve u svemu, u planu imam još mnogo postova i videa, odnosno, onoliko koliko stignem jer se vraćam učenju i nadograđivanju svog obrazovanja, a blogom ću se baviti u slobodno vreme, kao i dosad. Pošto imam milion stvari o kojima moram da brinem, dobila sam i nove planere u koje zapisujem glavne obaveze jer pametan piše, a budala pamti.

04.10.2017.

Tajni dnevnik Hendrika Hruna

Kako izgleda godina jednog osamdesetrogodišnjaka

Hendrik Hrun je atipični stanovnik amsterdamskog doma za stare osobe - on se ne žali na zdravlje, nije zlurad, džangrizav, senilan kao mnogi stanari. Bez patetike dobijamo uvid u sliku života u poznim godinama i potvrdu tužne istine da za vas u tom dobu niko ne mari. 


Sa godinama i starošću, sve se usporava. Hodanje, ishrana, pričanje, razmišljanje. Takođe i čitanje. 

Hendrik nam priča o domu, njegovim stanarima, svakodnevnoj rutini, podrobnije se osvrćući na članove novouspostavljenog Kluba starih, ali još uvek živihkoji je osnovao sa nekolicinom svojih prijatelja. Glavna pokretačka ideja je da svaki član obezbedi aktivnost u kojoj će uživati cela grupa, bio to odlazak u zoo vrt, degustacija vina, kockanje u kazinu... Hendrik i njegovi prijatelji su rešili da svoje poslednje dane provedu živeći punim plućima, odnosno onoliko koliko im zdravstveni problemi (i uštogljena upravnica s kojom se redovno  nadmudruju) dozvoljavaju. Svako ima neke svoje boljke, a ono što me je fasciniralo kod Hruna je što ne detaljiše, ne patetiše, jednostavno nam iznosi činjenice, ne počinjući priču od Kulina bana, kako većina starijih građana ima običaj. Jezgrovit je, ali i u njegovoj sažetosti osećamo emociju koju sa sobom nosi i budi u nama saosećanje prema starijim osobama i dobu koje nam je bliže no što mislimo. Propadanje tela i uma, sve veća zavisnost od pomoći drugih, gubitak dostojanstva - sve su to pratioci starosti koji ne zaobilaze ni žitelje jedne od najbogatijih zemalja na svetu. Loša hrana, kruta pravila, liftovi koji se stalno kvare i ostale nelagodnosti prate život u staračkom domu, a okolnosti im dodatno  otežava nepopustljiva upravnica, gospođa Stelvahen, koja se trudi da saseče sve što makar izdaleka podseća na zabavu. 

O autoru : Hendrik Hrun je pseudonim iza kojeg se, kako se pretpostavlja, nalazi amsterdamski bibliotekar Peter de Smet, ali to nikad nije potvrđeno. 

Prožeta gorkim humorom, jezgrovita i realna, Tajni dnevnik Hendrika Hruna jedna je od originalnijih knjiga s kojima sam se susrela u poslednje vreme. Izdavač: Dereta

📖
Stari ljudi, isto kao i deca, stalno gube stvari, ali više nemaju mamu koja će im pomoći da ih nađu.

***
Kada bi postojala neka nagrada za najgluplju vrstu na zemlji, čovek bi sigurno odneo prvu nagradu.

***
Deca se u proseku nasmeju stotinu puta na dan. Odrasli petnaest puta. Negde tokom godina prestanemo da se smejemo. 

03.10.2017.

Septembar u slikama

Divni septembar, mesec u kome su se susreli leto i jesen, pa smo dobili najbolje od oboje.