08.03.2017.

Therese Raquin


Moj prvi susret sa Zolom odigrao se pre nekoliko godina, kada sam na poklon dobila polovni primerak Žerminala. U njegovom pisanju videla sam u isti mah jednostavnost i bogatstvo jezika, sažetost izraza i dubinu misli, tako da sam se nedavno častila Terezom Raken, znajući da neću ostati razočarana. 

Tereza Raken je mlada žena bez roditelja koju odgaja tetka, dobrodržeća gospođa pristojnih primanja koja, takođe, ima svoje dete, obožavanog Kamija. Sinu je učinila medveđu uslugu previše ga štiteći i razmazivši ga, tako da je on postao bolešljiv i slabašan mlad čovek. Kad su dovoljno poodrasli, Tereza i Kamij se venčavaju pod blagonaklonim pogledom gospođe Raken koja budno i brižno motri na njih sve vreme. Sve troje se sele u Pariz gde otvaraju radnju sa sitnom robom i tad zapravo počinje naša priča.  

Zolina namera bila je da nam dočara prishološku promenu ličnosti, korak po korak, svodeći individuu na životinju kojom gospodare sirovi nagoni i ogoljene emocije, i koja, zadovoljivši svoje iskonske potrebe, upada u ponor samodestrukcije. Glavni likovi postaju senke samih sebe, plešu na korak od ludila, razjarene savesti i uništene duše. 

Sam roman je svojevremeno bio dočekan na nož; kritičari su Zoli zamerali da je vulgaran, prost, da se služi skarednim jezikom, te je autor bio primoran da stane u odbranu svog dela napisavši predgovor u kome objašnjava šta je hteo da postigne. U poslednje vreme izbegavam da čitam predgovore, odnosno, najpre pročitam sam roman, a potom predgovor jer mi se više puta desilo da mi predgovor otkrije više nego što sam želela da znam, tako da bih to i vama savetovala, pri čemu ne govorim o ovom delu konkretno, već uopšteno o knjigama. 

📖

Nikakvo zlo im ne želim. Primili su me, odgajili i odbranili od bede.... Ali, više bih volela da skitam nego da živim pod njihovim krovom. Osećala sam neodoljivu potrebu za slobodnim vazduhom. Dok sam bila sasvim mala, sanjala sam da trčim putevima, bosih nogu, po prašini, da prosim milostinju i živim čergarski. Rekli su mi da mi je mati bila kći nekog plemenskog poglavice u Africi; često sam o njoj maštala, shvatila sam da joj pripadam krvlju i nagonima, i više bih volela da je nikada nisam napustila, već da s njom putujem pustinjama obešena o njena leđa.

***

Osećala je da se u njoj nešto odronjava i mrvi. Ceo život joj je bio opustošen, surovo istrgnute iz korena i izgažene bile su sve njene nežnosti, sva njena dobročinstva, sve njene žrtve. Vodila je život pun poštovanja i nežnosti, i u poslednjem trenutku, kada je već u grob nosila veru u mirnu sreću ovoga sveta, neki glas joj je vikao da je sve zločin i laž. Iza podignute zavese, umesto tobožnje ljubavi i prijateljstva, videla je užasno pozorište krvi i rugla. 

Ja sam svoj primerak kupila OVDE. Celokupna edicija Klasici celog sveta mi je divna i svakako ću vam snimiti video o njoj, čim privedem kraju čitanje 7 knjiga, koliko ih ukupno imam. 

2 коментара:

  1. Gledala sam predstavu po ovom romanu,ako mi se pruži prilika pročitaću. Hvala ti na divnoj recenziji ❤

    ОдговориИзбриши
  2. Obožavam ovaj roman još otkako sam ga prvi put primila u ruke u srednjoj školi, baš mi je drago čuti da ti se svidio! <3

    ОдговориИзбриши