3 things I love about March

Svaki mesec sa sobom nosi nešto lepo i jedinstveno, neki događaj po kome ga od ranije pamtimo, a ujedno i nove uspomene koje ćemo tek stvoriti. 

Lale. Sećam se perioda kada sam imala osam godina i na putu do osnovne škole prolazila bih pored jedne žene koja je prodavala lale, one prave, crvene i žute, mirisne lale i ponekad sam džeparac trošila na njih umesto da kupim nešto da jedem. Pretpostavljam da moja ljubav prema ovom cveću seže otad i ozbiljno sam razmišljala da blog nazovem Books and Tulips, ali je bilo već nekih blogova s lalama u naslovu, pa sam se opredelila za ljiljane. 

Oduvek mi je bilo žao što im sezona tako kratko traje i često bi uspevale da mi izmaknu iz ruku, pogotovo poslednjih godina dok sam živela u onoj selendri na moru. Tivat krase mnoge lepe i prijatne stvari, ali pijaca nije jedna od njih. Ko je bio, zna o čemu pričam. 

Leptirići. Ne znam za vas, ali ja svake godine, sa prvim znacima proleća, osetim neki nemir i razdraganost, leptiriće u stomaku. Nije uvek isto, dešavalo se da nekih godina to osetim samo na tren-dva, dok bi se drugih puta taj divni osećaj zadržavao danima. Moguće je i da ima veze s tim koliko sam opterećena drugim stvarima u tom trenutku; pretpostavljam da sam tada manje okrenuta prirodi i ne primećujem toliko divotu oko sebe. Predivan osećaj u kom želim da uživam dok traje, svakog proleća do kraja svog života. 

Rođenje. Ne mislim na ponovno rađanje prirode, bujanje, cvrkut ptica koji zamre preko zime, pa se nanovo javlja svakog proleća, već na nešto lično, a to je moj sin koji je došao na svet u martu. Iščekivanje, nestrpljivost, strah, potom sedam sati vrlo jakih bolova, iznenadni plač i ošamućenost. Kada su ga odneli od mene, ostavili su me da se odmorim na porođajnom stolu, da večno upamtim plava svetla sa tavanice i Sijin Chandelier koji odzvanja u pozadini. Neverovatan osećaj koji bih mogla da opišem pozajmljenim rečima - nepodnošljiva lakoća postojanja. Utisak da lebdim iznad sopstvenog tela i olakšanje što je sve gotovo (mislim da su me pred kraj nadrogirali). I naravno da nije bilo sve gotovo - tek je počelo.