Ispraćaj zime

Internet mi je toliko spor da je, kad sam pre neki dan čula da je moj kum  Ivan slomio nogu, on već bio skinuo gips (inače, kum ima 30 godina i neoženjen je, ako se neka od vas pitala). Pretpostavljam da kompanija želi da nas navede (tj. primora) da izaberemo neki skuplji paket usluga, pa igraju prljavo i ne obezbeđuju nam protok dostojan jednog blogera, ccc. 

U februaru je najveća vest bila da se pojavila slana Plazma, pa sam i ja na kraju uzela da probam. Mogu i bez nje. Doduše, kupiću je sigurno još koji put jer moj sin ulazi u fazu kada brljavi s hranom i neće više da jede super neukusne zdrave ručkove koje mu kuvam, već pokušava da živi na keksu i jogurtu.  

I na pomfritu iz MekDonaldsa. Idemo tamo jednom mesečno i obično kupimo Happy Meal zbog igračkica, ali ovog puta su bile neke nezanimljive stvarčice, pa smo preskočili. 

Grad je pun smeća, ne pamtim kad je bio ovako prljav, da li komunalci štrajkuju a da ne znam? Nema slika smeća jer je ovaj blog rezervisan za lepe stvari, ko još želi da gleda smeće na slikama...

Proleće je u vazduhu, čitav grad je živnuo, a s njim i ja. Ne mogu više da gledam zimske kape i šalove, idem iz ovih stopa da ih bacim na pranje, a nakon toga u kutiju. Do sledećeg posta, ostajte mi zdravo i kupite sebi neki cvetak usput 🌸