Žena u kavezu

Kvinden i buret / Jussi Adler-Olsen

Naišla mi faza trilera, pa sam se konačno prihvatila danske senzacije, Jusija Adler-Olsena. Napisao je čitav serijal o Sektoru Q, koji se bavi starim, nerazjašnjenim slučajevima, a Žena u kavezu je prva u nizu. Počela sam bila pre nekoliko meseci njegov roman ''Bez milosti'', koji je drugi u serijalu, ali mi je bio malo konfuzan, a pošto sam Ženu dobila na poklon, htela sam onda da krenem ispočetka, kad već imam priliku. Moram reći da me ni Žena u kavezu nije odmah uvukla u priču; trebalo je neko vreme da se prilagodim, zapamtim imena likova, i onda je išlo mnogo lakše. Kao što sam pomenula, izvesno odeljenje, nazvano Sektor Q, osnovano je s namerom da kopa po nerešenim slučajevima i ima svega nekolicinu zaposlenih, kao i vrlo mali budžet. Poslanica danskog parlamenta, Merete Lingord, nestala je s trajekta (išla je s bratom u Berlin) i vremenom je interesovanje za njen slučaj splasnulo i svi su pretpostavili da se utopila. Međutim, Merete je oteta i zatočena u goloj betonskoj prostoriji, ne znajući zbog čega, s oskudnom komunikacijom s otmičarima. Dok se bori da sačuva zdrav razum i preživi, godine prolaze, bez ikakve nade da će ponovo ugledati svetlost dana. 

Vremenski tok romana nije linearan, tako da naizmenično pratimo Merete, a s druge strane, imamo policijskog inspektora Karla Merka, koji je zadužen za njen slučaj i krećemo se napred-nazad u periodu između 2002. i 2007. godine, dok se tokovi konačno ne ukrste. U pozadini glavnog, imamo i jedan sporedni slučaj, ubistvo bicikliste u parku. Osnivanje policijskog sektora Q inicirala je predstavnica Danske stranke, Piv Vestegord, koja je istakla da je neophodno rešiti slučajeve u kojima su žrtve bili članovi Danske i Liberalne stranke, te je predložila da se sektor zove Q jer je tako na izbornim listama označavana Danska stranka. Karl Merk izabran je da vodi sektor, a u rešavanju slučajeva pomaže mu Asad, tajanstveni sirijski izbeglica. U skučenom prostoru i s nedovoljnim brojem zaposlenih, Karl je prinuđen da radi s onim što ima i, naravno, na kraju uspeva da reši dodeljeni slučaj. U Karlu nalazimo još jedan od tipskih likova - promućuran, ali u neku ruku i problematičan policajac koji se, pored zločinaca, bori i sa svojim ličnim demonima. Disfunkcionalna porodica i dvojica kolega, koja su nastradala dok su bila s njim tokom akcije vezane za slučaj ubistva, čine breme kog je Karl neprestano svestan. 

Roman bih svrstala u prosečne trilere i dovoljno me je zainteresovao da pročitam još nešto Olsenovo. Identitet Meretinog otmičara sam prokljuvila ranije, ali ne smatram da je to zbog toga što sam pametnjakovićka već je do iskustva - što više trilera i krimića čitate, to vam je lakše da mnogo pre kraja odgonetnete rešenje misterije. 

Ne mogu reći da preporučujem kupovinu, pošto trilere smatram štivom za jednokratnu upotrebu i kupujem ih samo ako ih ulovim na nekim popustima (letos ste mogli da kupite prva 3 Olsenova romana za 999 dinara, što nije strašno), inače pozajmljujem iz biblioteke ili od prijatelja. Pretprošle godine Olsen je bio gost beogradskog Sajma knjiga; izdavač njegovih dela za Srbiju je Vulkan, a ovo na mojoj slici je prvo izdanje Žene u kavezu; drugo je vizuelno više uklopljeno s ostatkom serijala. Kod nas je zasad objavljeno 7 Olsenovih romana i svi pripadaju serijalu o Sektoru Q. Mislim da nije neophodno čitati knjige po redu jer se, kao i u većini ovakvih serijala, slučajevi razlikuju, a povezuju ih istražitelji koji su isti u svakoj knjizi. Engleski prevod ovog dela je The keeper of lost causes (2011.)