Pozdrav martu
Dolazak lepših dana i prvi nagoveštaji proleća doneli su mi i olakšanje jer se jedan kritični period okončao - cilj mi je bio da zadržim bebu u stomaku što duže mogu i, iako imam još 2 meseca do porođaja, svakako se osećam rasterećenije. I nekako se sve lakše podnosi kad je klima na našoj strani. Prethodnih dana sam bila bolesna, jedva sam ustajala iz kreveta, pritom je trebalo negovati dete koje se takođe razbolelo, pa nije ni čudo što sam prodisala kad se to završilo. Na tastaturi mi se nahvatala prašina (i figurativno i doslovno), odeća se nagomilala po policama i stolicama (ja imam jednu stolicu u kući koja je češće prekrivena odećom nego što je prazna i slobodna za sedenje), nisam išla u nabavku, knjige su stajale nepročitane... Čim sam se oporavila, otišla sam u šetnju i častila se cvećem koje vidite na slici (liči li vam na neku pozadinu za ekran?). Obožavam lale i gledam da njima oplemenim svoj prostor dok traje sezona.
Počela sam da čitam ''Teror'' Dena Simonsa, ali se nisam baš proslavila. Ja spadam u one ljude koji su još pre 10 i više godina redovno obilazili Lagunin sajt i imali folder sa sličicama knjiga koje žele da imaju, i sećam se da mi je i Simons bio na nekom spisku, da probam nešto njegovo. Pročitala sam nešto preko 100 strana i rešila da odustanem jer nisam bila dovoljno zaintrigirana. Knjiga je suviše obimna da bih je čitala u nadi da će mi postati zanimljiva; pored toliko drugih koje me čekaju, zaista ne mogu da se upuštam u nešto zašta ne verujem da će mi se isplatiti, tako da sam je vratila drugarici. Sve vreme čekaš da se nešto desi, a ono što se u međuvremenu dešava je da ljudi umiru u predelima okovanim ledom jer nisu u mogućnosti da osposobe brodove i vrate se kući. Sad čekam da konačno izađe Martinova ''Vatra i krv'', pa da je omlatim dok još imam vremena za čitanje. Pogledala sam ''Povratak Meri Popins'', ali, izuzev, scenografije, nije mi se naročito dopao, istina je da je više za decu. Neprestano sedenje tokom 2 sata u bioskopu od mene zahteva izvesnu žrtvu, a ovde mi se nije isplatila, jedva sam čekala da se film završi da protegnem noge. Dižem ruke od bioskopa dok ne budem opet u normalnom stanju. Laptop mi se napunio virusima (izbrojali smo između 100 i 150) zahvaljujući raznim torentima i sajtovima za onlajn gledanje filmova i serija, tako da ću se držati knjiga i televizije. Sinoć nisam mogla da spavam, pa sam gledala film Seks i grad, mislim da je to mentalni nivo na kom se trenutno nalazim i baš mi je bilo lepo da gledam svu tu šarenu odeću i živopisne ulice Njujorka, iako čini (pre)veliki kontrast s trenerkama koje nosim i tmurni, sivi grad koji gledam kroz prozor.
Počela sam da čitam ''Teror'' Dena Simonsa, ali se nisam baš proslavila. Ja spadam u one ljude koji su još pre 10 i više godina redovno obilazili Lagunin sajt i imali folder sa sličicama knjiga koje žele da imaju, i sećam se da mi je i Simons bio na nekom spisku, da probam nešto njegovo. Pročitala sam nešto preko 100 strana i rešila da odustanem jer nisam bila dovoljno zaintrigirana. Knjiga je suviše obimna da bih je čitala u nadi da će mi postati zanimljiva; pored toliko drugih koje me čekaju, zaista ne mogu da se upuštam u nešto zašta ne verujem da će mi se isplatiti, tako da sam je vratila drugarici. Sve vreme čekaš da se nešto desi, a ono što se u međuvremenu dešava je da ljudi umiru u predelima okovanim ledom jer nisu u mogućnosti da osposobe brodove i vrate se kući. Sad čekam da konačno izađe Martinova ''Vatra i krv'', pa da je omlatim dok još imam vremena za čitanje. Pogledala sam ''Povratak Meri Popins'', ali, izuzev, scenografije, nije mi se naročito dopao, istina je da je više za decu. Neprestano sedenje tokom 2 sata u bioskopu od mene zahteva izvesnu žrtvu, a ovde mi se nije isplatila, jedva sam čekala da se film završi da protegnem noge. Dižem ruke od bioskopa dok ne budem opet u normalnom stanju. Laptop mi se napunio virusima (izbrojali smo između 100 i 150) zahvaljujući raznim torentima i sajtovima za onlajn gledanje filmova i serija, tako da ću se držati knjiga i televizije. Sinoć nisam mogla da spavam, pa sam gledala film Seks i grad, mislim da je to mentalni nivo na kom se trenutno nalazim i baš mi je bilo lepo da gledam svu tu šarenu odeću i živopisne ulice Njujorka, iako čini (pre)veliki kontrast s trenerkama koje nosim i tmurni, sivi grad koji gledam kroz prozor.
Svima vam želim srećan početak novog meseca i nove nedelje, pisaću vam kad budem pročitala nešto konkretno 🌼
Postoji i serija, ali nisam gledala. Pretpostavljam da je u pitanju horor. Stil pisanja je ok, samo ima suviše digresija i detalja, a ja trenutno nemam živaca za takve stvari i tražim nešto dinamičnije. Pročitala sam da su mnogi razočarani raspletom.
ОдговориИзбриши