Prolećno gunđanje i Potter Mania

Najvažniji događaj u martu bio je 4. rođendan mog najdražeg čovečuljka; potrudila sam se da mu taj dan bude poseban, uz poklone, balone i tortu s motivima farme koju je želeo. Neobično mi je kada pomislim na to da ću uskoro svoju brigu i pažnju morati da delim na dva dela, ali verujem da je tako kod većine roditelja u početku. Slikala sam i pidžamu sa životinjama, bili smo mnogo srećni što smo našli neku za dečake. 

Volela bih da sam posetila izložbu posvećenu Mileni Pavlović Barili (traje do 31. marta), ali mi je veoma naporno zbog poodmakle trudnoće. Dom Jevrema Grujića nije blizu moje kuće niti bolnice, a u 8. mesecu ne želim mnogo da se udaljavam, niti mogu da stojim duže od pola sata u kontinuitetu. Iako imam još nekoliko nedelja do termina, svesna sam da mogu svakog dana da se porodim, pogotovo ako se naprežem, tako da sam već spremila stvari za bolnicu i napisala uputstva svom tati oko Ogija i Eme - ovo mi je pomoglo da se nekako opustim. Čak sam odabrala i knjigu koju nosim ako mi bude dosadno u porodilištu. Prošli put mi se desilo da su me zadržali 4 dana, odvojenu od bebe (koju sam videla ukupno 3-4 puta), tako da sam ubijala vreme Kupoholičarkom u Holivudu, dozlaboga dosadnom knjigom, koju sam pročitala do kraja samo zato što mi je zevanje u plafon dok ležim bilo još dosadnije. Sad sam spremila Momu Kapora. 

Moram da kažem da postajem ogorčena zbog ponašanja žitelja Beograda, koji ne samo da ignorišu trudnice, nego se još guraju preko njih. Kad čekam da uđem u autobus, penzioneri se guraju ispred mene, uvek čekam u redovima na kasi iako sam u 8. mesecu trudnoće, a autobusima ljudi sede i baš ih briga. Ima i izuzetaka, finih ljudi koji hoće da ustupe mesto, ali većina je totalno nezainteresovana i gleda samo sebe. Ja i ne očekujem da me svi propuštaju, ali ne očekujem ni da se guraju ispred mene. Juče sam kupovala sok na trafici i ispred mene se ubacila jedna sredovečna žena da kupi cigarete. U početku sam ignorisala takvo ponašanje, ali mi, kako vreme prolazi, sve više smeta, tako da sam počela da komentarišem te ljude; nedavno sam osula paljbu u Skroz dobroj pekari jer su me kupci izgurali skroz do vrata, pa su me pustili preko reda. Pritom, ja nisam neko ko izlazi da bi se prošetao i uvek imam neki cilj, obavezu koju treba da izvšim, ne vozikam se svaki dan prevozom i najviše vremena provodim u stanu. Penzioneri i školarci su toliko egocentrični da im ne vredi objašnjavati. 

 U subotu sam otišla na Potermaniju, ali se nisam bogznakako provela jer sam povela Ogija. A povela sam ga iz 2 razloga: 1) mislila sam da će tamo biti dece u kostimima, igračkica inspirisanih serijalom, slatkiša itd. da će mu biti zanimljivo i 2) nije imao ko da ga čuva. Međutim, najbrojniji su bili tinejdžeri i omladinci, nije bilo manje dece, tako da se moj čova smorio i stalno zapitkivao kad ćemo da odemo. Nisam uspela lepo sve da obiđem (a kamoli da uslikam), tako da je ova poseta bila jedan promašaj. Zamisao okupljanja Harijevih ljubitelja mi se dopada, ali mi je nedostajalo više smernica, tabli s uputstvima, putokazi i slično, da bi onaj ko ide prvi put znao šta da radi. Bilo je više štandova sa suvenirima (nakitom, kutijama, podmetačima...) na prodaju. Neki su zaista kreativni i sami prave svoje proizvode, dok drugi naruče s Ali ekspresa, pa preprodaju. Evrobook, sprski izdavač knjiga o Hariju, standardno ima svoj štand s knjigama. Na spratu je šank Tri metle ispred kog je ogroman red (pogađate, niko od studentarije nije hteo da nas propusti, pa sam odustala). Zaključak: lepo je otići u tandemu s nekim ljubiteljem Harija, pogotovo ako tamo sretnete još neke ljude koje znate, i ako imate neki plan - da učestvujete u kvizu, obnovite kolekciju stvarčica, popijete čaj (dolazi u čašama sa simbolima hogvortskih kuća) ili krem-pivo, ispratite neki od panela (u vreme kad smo mi naišli bio je jedan posvećen Fantastičnim zverima).... Deca mlađa od 11 godina ne plaćaju ulaz. 

Spakovala sam zimske šalove, kape i rukavice, nadam se da mi neće trebati do oktobra. Za leto nisam kupila ništa jer pretpostavljam da ću najveći deo vremena provoditi u spavaćici, a i trebaće nekoliko meseci dok se ne vratim u svoju staru veličinu odeće. Dobila sam neku kozmetiku, ponešto sam kupila i sad se spremam na čašćavanje knjigama. Snašla me je alergija i prehlada (2u1), tako da sam se namučila ovih dana - neću više gunđati na trudnoću jer sam shvatila da je sama trudnoća super u poređenju s kombinacijom trudnoće i bolesti. 

Trenutno čitam Let iznad kukavičjeg gnezda, pa očekujte da ću pisati o njoj na blogu u skorije vreme. Vidimo se za koji dan ☀️