Thursday thoughts: Unpacking

Prošlog četvrtka sam vam pisala usred pakovanja i odjavljivanja iz Crne Gore, a sad sam već pri kraju raspakivanja, uslovno rečeno. To kažem jer imam milion knjiga koje pokušavam da razvrstam i razmestim, što bi potrajalo nedeljama, tako da sam odustala od bilo kakvih pokušaja klasifikacije i samo gledam na koju policu, kutiju i ćošak da naguram što više svojih vernih drugara. Jedna puna kutija (teškom mukom) probranih knjiga ostala je u Crnoj Gori, pa ću je pokupiti sledeće godine. Odvojila sam i jednu pozamašnu gomilu knjiga koje više ne želim, pa ću ih pokloniti ili odneti na razmenu knjiga kada bude organizovana. Nadam se da ću ubuduće uspevati da obuzdam svoje impulsivne kupovine i već sam napravila nekoliko koraka u tom pravcu. Što se tiče ostalih stvari, nije bilo problema, najviše zahvaljujući tome što sam letos imala napad raščišćavanja, declutter fazu tokom koje sam se otarasila oko trećine svoje odeće i drugih sitnica, tako da sam imala mnooogo manje posla (pri tom nisam imala pojma da ću se tako brzo seliti). 

Još jedna, manje bitna promena, tiče se moje kose. Znate da sam pre nekoliko meseci izvlačila pramenove; rešila sam da prestanem s tim jer kosi treba odmor od tog izbeljivanja, tako da sam rešila samo da farbam izrastak u neku nijansu koja bi bila između moje prirodne boje i tih pramenova, da ne bi bio uočljiv prelaz. I tako sam kupila ''zlatnosmeđu'' nijansu, kako je stajalo na kutiji i završila s izrastom tamnijim od moje rođene kose. Zbog toga ću narednih nedelja šetati slučajan ombre (i dalje se štrecnem kad prođem pored ogledala). Postavila sam vam ovde sliku, mada se na njoj ne vidi koliko je ta gornja boja zapravo tamna. Pored te slike imate i još malo neraspremljenog krša koji mi stoji u spavaćoj sobi. 

Zapravo, planirala sam ovog četvrtka (dan koji sam uvela za izvode iz dnevnika i slučajna ispovedanja) jednu drugu temu koja me već neko vreme žulja, ali ću je ostaviti za sledeću sedmicu. Dotad ću, nadam se, stići da napišem poneku recenziju, a možda uspem i da skoknem do Sajma knjiga, čemu se uopšte nisam nadala. Puno pozdrava iz knjigama okupiranog stana!