Camera obscura

Videli ste da sam se nedavno ponovo družila s Lolitom (OVDE), pa sam u biblioteci posegnula za drugim Nabokovljevim knjigama. Najpre sam uzela Čarobnjaka, ali sam odustala videvši da i ona govori o opsesiji starijeg čoveka mladim devojkama, dakle, to je preteča Lolite. Druga knjiga koju sam uzela tom prilikom je Camera obscura koja, za razliku od pomenutih, takođe govori o vezi starijeg muškarca i mlađe ženske osobe.  Ipak, videvši da naš protagonista Bruno Krečmar ima 30 godina, a njegova štićenica Magda Peters 16, ta razlika mi se nije učinila toliko gadnom kao u prethodnim slučajevima, te sam nastavila čitanje. Radnja je smeštena u Nemačku, u prvu polovinu 20. veka. 

Verovatno je mnogima od vas poznatiji drugi naziv ove knjige, koji glasi Smeh u tami. Naime, Nabokov nije bio zadovoljan prvim prevodom svog romana s ruskog jezika, tako da je odlučio da ga sam prevede i tom prilikom naslovio Laughter in the dark, pri čemu su promenjena i imena likova. 

Bruno je oženjeni bogataš privlačne spoljašnjosti, stručnjak za slikarstvo, nesrećan u ljubavi.  On se oženio zato što je tako nekako ispalo. U Anelizi je bilo nečega tako miloga, lakog, ona se tako lepo smejala, kao da se tiho presipala preko ruba.

Zaludevši se koketnom i proračunatom Magdom, Krečmar okreće leđa ženi i osmogodišnjoj kćeri i upušta se u autodestruktivnu vezu. Kao i u slučaju Lolite, Nabokov i ovde na kraju kažnjava svog junaka zbog grehova, prvenstveno moralnih. Manje obimna i pitkija od Lolite, Kamera opskura se mnogim čitaocima s kojima sam razmenila mišljenja, dopala. Neprestano naginjem povlačenju paralele s Lolitom jer je tema slična, mada se ova dva romana svakako razlikuju i ovde imamo mnogo manje introspekcije nego u ispovesti Hamberta Hamberta, a Camera obscura broji svega 150 strana. 

Magda je oličenje eksploatacije mladosti i lepote zarad materijalnih blagodeti i sigurnosti koje novac donosi, a sve u cilju što daljeg bega od siromašnog života i nemarnih roditelja. Nestalnost, sklonost manipulisanju i igranju vatrom osobine su koje karakterišu ovu glumicu u pokušaju, koja ambicijom pokušava da nadomesti nedostatak talenta. 

Magda je ležala na kanabetu, sva u svilenim čipkama, ljutita i crvena, pored nje je sedeo, skrštenih nogu, slikar Horn i olovkom crtao na poleđini kutije od cigareta njenu prelepu glavu. ''Divna je, nema šta'', pomisli Lampert. ''Pa ipak, ima u njoj nečeg zmijskog.''

Utisci: Donekle sam se iznenadila jer sam, na osnovu čitanja drugih Nabokovljevih dela, očekivala nešto sporiju radnju, više razmišljanja, unutrašnjeg monologa; no, dinamičnija radnja i više dijaloga nisu mi smetali. Glavni likovi -Krečmar, Magda i Horn - su sebični, samoživi i površni i nećete se vezati za njih - pravi antijunaci, što, naravno, ne znači da vam se roman neće dopasti. Od mene tri zvezdice. 

Primerak koji sam ja čitala izdanje je KOV (Književne opštine Vršac), a verziju Smeh u tami možete naći kod izdavača Lom.