Čitateljka

Da je ova knjiga čitana, vidi se po stanju u kom sam je zatekla na polici - listove koje ispadaju bibliotekarka je zaheftala i to prilično loše jer je knjiga nastavila da se raspada čim sam je donela kući. Da ne pominjem to što sad neko može da se ubode na tu metalnu klamericu. A tek da ne pominjem kako je neko od prethodnih čitalaca išarao grafitnom olovkom sve i jednu stranicu, podvlačeći reči i čitave konstrukcije, dodajući besmislene komentare na marginama. Preselo mi je čitanje. Odsad ću obavezno prelistati knjigu da proverim u kakvom je stanju pre nego što je uzmem. Ovo je, inače, bio jedini primerak Čitateljke u tom trenutku. Živković je jedan od najčitanijih srpskih pisaca u inostranstvu, verovatno zato što su mu knjige univerzalne, lišene nacionalnih obeležja i njihova radnja može biti smeštena bilo gde. Naravno, govorim striktno o trima njegovim knjigama koje sam čitala, ne mogu da tvrdim da je isti slučaj sa svim njegovim delima. 

''Ima li ičeg lepšeg od toga da stalno prvi put čitate najomiljeniju knjigu?''

Knjiga je podeljena na 8 poglavlja, a junakinja svakog od njih je gospođica Tamara, strastvena čitateljka koja ima svoje rituale, koje sprovodi tokom svoje omiljene aktivnosti, kao što je jedenje voća. Zapravo, svako poglavlje nosi naziv po drugoj voćki koja se pojavljuje kao lajtmotiv. Pitko štivo koje podseća na Živkovićevu Biblioteku, koju sam vam već pominjala i preporučivala. Većina ljubitelja knjige će se obradovati još jednoj knjizi kojoj je glavna tema čitanje. U tkanju ovog romana ćete naći provučene niti nadrealnog koje je pisac vešto inkorporirao ne bi li zagolicao čitaočevu maštu i nagnao ga da zamisli kako bi se on poneo u određenoj situaciji koja mu je nametnuta. 

O izdanju: Prikladna za nošenje, mek povez, ima manje od 100 strana. Izdavač je Laguna. 

O prethodnim knjigama Zorana Živkovića možete čitati OVDE i OVDE

📖

Gospođica Tamara primetila je razglednicu čim je izišla iz Gradske biblioteke. Kao i uvek, nestrpljenje ju je nagnalo da prelista knjigu pre no što je stigla kući. Na ovaj način sticala je prvu predstavu o onome što će uskoro početi da čita. Iako to nikada ne bi priznala, više se radovala knjigama punim dijaloga nego onima u kojima su se gusti pasusi protezali na više strana.

***

Život kao da joj se urušio u sebe. Glavna strast bilo joj je čitanje. Ono što je pročitala predstavljalo je dragocenost veću od svih ostalih. A sada je najednom ostala bez nje kao što ljudi u zemljotresu ili nekoj sličnoj nesreći začas izgube ono što su godinama sticali. Ovo je, zapravo, bilo još gore. Oni su za sobom bar imali proživljeni život, dok ga je ona izgubila. Bez pamćenja, kao da uopšte nije ni živela. 

***
Koja će biti poslednja knjiga koju će pročitati? Kakve joj to misli danas dolaze u glavu? Na ovo se još teže moglo odgovoriti. Možda nije bilo isključeno da se ipak seti koja je bila prva knjiga, ali svakako nije mogla da zna koja će biti poslednja. To niko ne zna, baš kao što ne zna ni kada će umreti. Prava šteta. Njen čitalački životopis ostaće ne samo bez datuma rođenja nego i bez datuma smrti. A bez ta dva međaša koja drže ono između da se ne raspline kao da, zapravo, uopšte i nije živela kao čitalac.