''Ostrvo" Viktorija Hislop

''The island'' Victoria Hislop

Najpre sam gledala seriju i mnogo mi se dopala, pa sam bila voljna da pročitam knjigu po kojoj je serija snimljena. Ipak, ovde se desio jedan od retkih slučajeva - da mi se serija dopadne više od knjige. Možda zato što je serija grčka, što doprinosi autentičnosti ili sam mnogo više očekivala od romana. Porede ga s Mandolinom kapetana Korelija, a moje mišljenje je da Luj de Bernijer ipak bolje piše od Viktorije Hislop.

O fabuli: Na samom početku upoznajemo se s mladom Aleksis koja dolazi na Krit ne bi li saznala više o prošlosti svoje majke, koja je uvek bila tajanstvena po tom pitanju. U Plaki upoznaje staru majčinu prijateljicu, Fotini, koja joj priča o davnim danima, prijateljstvu, nemačkoj okupaciji tokom Drugog svetskog rata i, iznad svega, o ostrvu Spinalongi i značaju koju je imalo u doba kada je surova bolest harala Grčkom. Voljena seoska učiteljica Eleni oboleva od lepre i, kao i svi oboleli, napušta Krit i odlazi čamcem na Spinalongu, ne bi li se pridružila koloniji leproznih. Elenin suprug Georgis i njegove dve kćerke, Ana i Marija, bivaju veoma pogođeni udarcem koji je sudbina nanela njihovoj porodici i doprinela njenom raspadu. Ipak, novi život se gradi na krhotinama starog, a različiti karakteri dveju sestara dolaze do punog izražaja u godinama koje nadolaze.

Utisci: U celini, dopala mi se priča koju je autorka želela da ispriča. Ponegde se ovlaš doticala problema ljudi koji su teško oboleli od lepre, odnosno, fokus je više na drami glavnih junaka - starom Georgiosu, Mariji i Ani, a kasnije i Aleksis. Mislim da je situacija bila daleko gora, ali razumem da većina ljudi ne želi da čita u detalje o tegobama koje je tada smrtonosna bolest donosila. Ipak, polazi nam za rukom da pojmimo razmere nesreće kada se jedan član porodice razboli i zauvek biva otrgnut od svojih najbližih, osuđen da do kraja života čežnjivo gleda u Krit, znajući da više nikada neće videti ljude koji mu znače najviše na svetu.  Hislopova se dotakla i običaja, ističući značaj religije u životu Grka, tradicije ukorenjene vekovima i nesalomivosti njihovog duha čak i u najtežim trenucima. 

O izdanju: Nisam čitala original tako da ne znam da li je Viktorijin stil pisanja takav, ili je stvar prevoda. Uglavnom, nisam zadovoljna, ponegde je red reči u rečenici rogobatan, a i lektura je površna. Takođe, neke stranice se ponavljaju na samom kraju knjige tj. odštampane su dva puta. Grčke reči ne treba pisati engleskom transkripcijom, dakle reč majka, na grčkom mitera, treba i napisati mitera, a ne meethera jer to srpskom čitaocu ništa ne govori. Da rezimiram, mnogo mi se više dopada suština (tema) nego forma ovog romana. Ja sam oba puta čitala Evrobook izdanje, možda je stvar bolja/ili lošija u izdanju Čarobne knjige (nek se javi ako ko ima). Nije katastrofa, dakako da sam sretala i mnoga lošija izdanja, ali mislim da je ova knjiga ipak zaslužila da joj se posveti puna pažnja.