2912

Pripreme za praznike su privedene kraju - poslala sam sve čestitke i poklone; ostali su oni namenjeni mojoj porodici, a njih ću uručiti lično. Raščistila sam krš koji se vukao od početka decembra, tako da nema više ukrasnih traka i papirnih kesa na sve strane. Moje prognoze da ću ove nedelje imati više vremena za svoje hobije nisu se ispunile, tako nisam stigla ni da idem u teretanu, ni da snimim nešto za svoj youtube kanal, niti da dovršim Dostojevskog - ovo me najviše nervira jer ne volim da prenosim knjigu u sledeću godinu, zaista sam htela da je dovršim do kraja 2017. Uspela sam da pogledam jedan film, Madam - lepi kadrovi (Pariz), zaplet je već viđen, ali nije loše za mozak na ispašu sad pred praznike. Ne morate ići u bioskop da ga gledate jer nije neki spektakl koji zahteva veliko platno. Ne znam da li sam vam rekla, ali gledala sam i Ubistvo u Orijent ekspresu ovog meseca i uopšte mi nije smetalo planinsko okruženje, oni predeli su zaista praznik za oči. Ni novi Poaro mi nije smetao iako sam naklonjena onom iz serije, nalazim da je i Kenet Brana šarmantan - očekivala sam da će mi ići na živce, ali nije. 

Nadam se da će ovi labudovi preživeti zimu.

Praznici su, ili bar ostajanje kod kuće koje oni podrazumevaju, za mene već počeli jer je moj čova opet bolestan, tako da se ovih dana družimo non stop i Novu godinu čekamo kod kuće uz jelku, crtane filmove i raniji odlazak na spavanje. Neke poklone sam već dobila (ono sivo ćebe s pahuljama na gornjoj slici, mirišljavu sveću, još knjiga...), a većina tek treba da stigne (eto nešto da se zanimam u pauzi između duvanja balona i pevanja pesmica).