Početak decembra i Besna mačka

 Nameravala sam da ovog vikenda okitim jelku, ali izgleda ništa od toga, moraću da prebacim za sledeću nedelju. Planirala sam da odvojim jednu manju za Ogija i dam mu slobodu da okiti po svojoj želji, a da imam i jednu ''normalnu'' koju ću sama da doteram u praznično ruho. Nešto baš i ne verujem da moj sin neće hteti i tu da umeša prste i učestvuje u dekorisanju, ali videćemo. A videćete i vi kako će izgledati na kraju. Počela sam s kupovinom poklona, nisam spremila ni polovinu, ali ima još vremena i na to ne gledam kao na obavezu već uživanciju. Utorak mi je bio malo stresan jer sam vodila Emu na ultrazvuk i ekg (znate da je ona srčani bolesnik) i zaista mrzim te kontrole, obe se tresemo od straha kad odemo veterinaru. Neki parametri su bolji, neki su lošiji i tako, povećana joj je doza tableta koje uzima svakodnevno. Kad sam došla kući, tresle su mi se ruke. Znam da drugi ljudi imaju mnogo većih problema od bolesnog psa, a ja sve emotivno doživljavam uprkos pokušajima da se distanciram. 

Čini mi se da praznici svake godine počinju sve ranije, a razlog tome je možda preuranjeno kićenje grada; kako bilo, hvata sad i mene pretpraznična euforija, pa jedva čekam da upalim lampice i postavim ukrase po stanu. 

 Juče sam opet išla na čajanku. Videla sam na Instagramu slike iz bistroa Besna mačka na Vračaru, pa sam odlučila da odem i vidim kako je tamo. Malo sam s drugaricom čitala (i usput prevodila) Harija Potera na grčkom (nas dve se inače znamo s fakulteta, obe smo odabrale grčki jezik kao izborni), a posle nam se pridružila još jedna drugarica, pa smo batalile grčki. Zaista je prijatno, osoblje je ljubazno, imaju lep izbor organskih čajeva za nas čajopije, a imaju i macu koja se mota u blizini - i pitoma je, nije besna :-) Enterijer je toliko šaren da uopšte ne morate da pojačavate boje prilikom obrade fotografija, haha. Doći ćemo ponovo. 

Tokom noći sam doživela jedan čaroban momenat, ustala sam oko 4 ujutru da pijem vode i videla da pada prvi sneg. Noć, tišina i pahulje koje promiču pred očima. Već sam izvodila Emu i Ogija da se poigraju na snegu, a moj glamurozni plan za popodne je da uspavam dete i čitam Gogoljeve Mrtve duše, držite mi palčeve da zaspi.