Posle duge i teške bolesti

''Posle duge i teške bolesti'' naziv je romana italijanskog pisca Andree Vitalija i mogu vam reći da je naslov maltene duži od samog dela, koje se ističe svojom kratkoćom i jednostavnim stilom i čije stranice možete preleteti za manje od sat vremena. Dela malog obima su mi uvek pravi izazov jer moram obratiti posebnu pažnju da ne otkrijem previše, budući da se priča završi pre nego što zapravo počne. 

U domu porodice Lonati zvoni telefon, postariji domaćin Karlo, lekar, odgovara na poziv, a s druge strane žice je mlada Laura, kćerka njegovog dugogodišnjeg poznanika i suseda, beležnika Lučana Galimbertija, koji se nalazi u vrlo kritičnom stanju. Do momenta kada Karlo stiže u kuću pacijenta, njegov prijatelj je već mrtav. Iako svi znaci ukazuju na to da je uzrok smrti infarkt, Karlu upadaju u oči određene nepravilnosti na licu mesta i bojazan da smrt njegovog suseda nije bila prirodna već potpomognuta ljudskom rukom mu se useljava u srce, u nameri da ga ne napusti do konačnog razrešenja slučaja. Neprikladno sročena umrlica pobuđuje dodatnu Karlovu pažnju i od tog trenutka svaka njegova misao postaje okupirana diskretnim raspitivanjem i istragom koja bi rasvetlila Lučanovu smrt. 

Utisci:  Nalazim da je knjiga, u nedostatku bolje reči, prijemčiva, dovoljno zanimljiva da vas natera da je čitate, ali se prerano završava. Deluje nedovršeno. Vitali s malo reči uspeva da skicira portrete likova, od kojih neki nemaju čak ni imena (apotekar, gostioničar) ali nam je njihov karakter dobro poznat. Ne zaustavlja se na opisima već nas prosto baca u priču i vodi korak uz korak s Karlom, nabacujući nam mrvice tragova koje moramo prikupiti ne bismo li saznali šta se zapravo dogodilo zdravstveno ugroženom beležniku.