Lepotica / Džojs Kerol Outs

A fair maiden / Joyce Carol Oates

Džojs Kerol Outs jedna je od poznatijih savremenih američkih književnica,a knjiga napisana iz njenog pera privukla me je jer nisam dotad čitala nijedno delo ove plodne spisateljice i profesorke kreativnog pisanja na Prinstonskom univerzitetu. 

Roman o šesnaestogodišnjoj Katji koja preko raspusta radi kao dadilja dvoma mališanima iz imućne porodice i kojoj je veoma dosadno tokom dugih letnjih dana koji se protežu u beskraj. Ipak, i to joj je bolje nego da sedi kod kuće jer je tamo niko ne očekuje. Ni otac koji ih je napustio, ali se Katja uvek nadala da će se vratiti. Ni nemarna majka ogrezla u kockanje i provod sa ljubavnicima. Ni dalji rođak, u Katjinim očima mangup, a u realnosti delinkvent i propalica, kog ona i dalje želi da impresionira. Jednog dana joj se obrati sedokosi čovek dobrodušnog izgleda i vragolastog glasa, i tu počinje naša priča. 

Pisanje mi se dopalo; temom nisam oduševljena i mislim da mi je dosta. Zaista se nadam da neću ispasti neki manijak jer mi je ovo već treća knjiga ove godine koja se bavi temom stariji muškarac i mlada žena/dete, a ovde je razlika u godinama najizraženija – ''Nevino sve je počelo. Kad je Katja Spivak šesnaest imala leta, a Markusu Kideru beše šezdeset i osmo.''

Knjiga nije vulgarna, na momente je toliko pitka da se čini kao knjiga za decu. Markusove namere prema Katji su bolesne, a sama Katja rastrzana je između gađenja i ponosa što je jedna tako ugledna i bogata ličnost toliko zainteresovana za nju, običnu devojčicu iz problematične porodice. Markus Kilder je naslednik starog bogatstva, pisac knjiga za decu, veliki dobrotvor i veoma cenjena, gotovo nedodirljiva ličnost; u suštini, on je jedan nesrećni perverzni starac kog u životu održava jedino želja da umre na način koji je sam odredio. 

Volela bih da pročitam još koji roman gđe Outs, doduše, neke malo drugačije tematike. Izdavač Lepotice je Agora.

                                                                            📖

Jer gospodin Kider je živeo u ''istorijski'' prestižnijem – ''znamenitijem'' – kraju Bejhed harbora, u blizini živopisnog bejhedskog svetionika i otvorenog okeana. Pošto se otvoreni okean prilično razlikovao od uskih brodskih kanala u novoizgrađenom susedstvu Engelhartovih, vazduh pored okeana bio je osetno hladniji i svežiji i mirisao je na vodu, pesak, sunce. I na novac, pomislila je Katja. Na posebnu vrstu mirisa novca, koji nije imao ništa s prljavim papirnim novčanicama koje možeš stvarno držati u ruci i brojati. Niti sa kovanicama koje ti se znoje na dlanu. Taj novac beše nevidljiv, novac istinskog bogatstva. 

***

Ja sam posebna. Gospodin Kider želi mene.

***

''Žalim slučaj. Nemam nikakvog vina. A i da imam, dušice, ne bih bio tako nesmotren da ga dam tebi.''

Što će reći: Maloletna si. Ne dolaziš u obzir. 

***

''Veruješ li u srodne duše, Katja? Da su neke osobe suđene jedne drugima? Bez obzira na njihove razlike. bez obzira na ćudljivost spoljašnjih okolnosti.''