Baldasarovo putešestvije

Baldasar Embrijako, trgovac, hrišćanin italijanskog porekla, vlasnik je jedne male prodavnice knjiga, starinskih figura, oslikanih vaza i drugih zanimljivosti. Igrom slučaja, nakratko se u njegovom posedu nađe veoma neobična knjiga, Stoto ime, od nekih traženo, a od drugih prokazano, bogohulno delo, a koje je vezano za predskazanje da je nadolazeća godina, 1666. sudbonosna za čovečanstvo i da se tada očekuje smak sveta, spas za pravoverne i blagorodne, a propast za grešne. Iako sumnjičav, Baldasar ne može, a da povremeno ne dozvoli da ga takne praznoverje. U celini, glavni junak nam je ovde prikazan sa svojim vrlinama i manama: gord na svoje slavne đenovske pretke, neumeren u jelu, hrabar i kukavica, pošten i lažljiv, velikodušan i sebičan, a njegova pripovest nam je data u vidu dnevnika. Pomenuta knjiga, Stoto ime, ubrzo će mu iskliznuti iz šaka, a on će preći pola sveta u potrazi za njom, od svog rodnog Biblosa, preko Carigrada, Đenove, Lisabona i Londona, uporedo sa knjigom tražeći ljubav i vraćajući se svojim korenima. 

Utisci: Pisala sam već da uživam u Malufovom pripovedanju, tako da nisam ostala razočarana ni ovom knjigom. Manje mi se dopala od nekih drugih njegovih romana, recimo OVOG i OVOG, ali mi je bila bolja nego Levantski đerdan. Njegova proza za mene predstavlja mešavinu poezije, mudrih misli, ali i zanimljivih informacija i deluje blagotvorno na moj čitalačko sazrevanje.  

Imam zamerku koja se tiče prevođenja - po mom mišeljenju, prevodilac se suviše izdašno koristila turcizmima. Pretpostavljam da je htela da nam dočara orijentalni duh, ali sam imala poteškoća da razumem neke reči koje se ne koriste u našem svakodnevnom govoru. U prvoj polovini knjige svaka stranica pršti od turcizama, dok ih u drugom delu ima znatno manje - možda zato što je naš Baldasar tada u Evropi (?). Ne volim bespotrebno skrnavljenje srpskog jezika i pristalica sam upotrebe slovenskih reči, uz pribegavanje tuđicama u situacijama kada nemamo srpski pandan. Nisam čitala original, ali sam uverena da u njemu nema toliko turskih reči (ili su navedene u fusnotama). 

                                                                              📖

''Alah je nastalo sažimanjem od 'al-ilah', što prosto naprosto znači 'bog'. To dakle nije ime, već samo oznaka. Kao kad kažeš 'sultan'. Ali sultan ima i svoje ime, pa se zove Muhamed, ili Murat ili Ibrahim ili Osman. Kao i papa, neka ga zovu i sveti otac, ali i on ima vlastito ime.'' 

***

Već tri dana nisam napisao ni retka. Da bi čovek vodio dnevnik, mora gajiti raznovrsne brige, a ja imam samo jednu. 

***

Tamo su, nebo nije ugašeno, gradovi nisu uništeni , ni Đenova, ni London, ni Moskva, ni Napulj. Moraćemo opet živeti dan za danom prikovani za tlo, s našim ljudskim bedama. S kugom i vrtoglavicama, s ratom i brodolomima, s našim ljubavima, s našim ranama. Nijedna božanska kataklizma, nijedan veličanstveni potop neće doći da uguši naše užasne strahove i izdaje. Moguće je da nam Nebo nije ništa obećalo. Ni najbolje ni najgore. Moguće je da Nebo živi samo u ritmu naših sopstvenih obećanja.