15.06.2017.

Kako naći vremena za čitanje


Kako sam poslednjih meseci blog prvenstveno okrenula pisanju o knjigama koje sam pročitala, a uz to imam Booktube kanal, tako se i Internet zajednica mojih čitalaca/gledalaca širi i sve češće dobijam pitanje o tome kako uspevam da pročitam ''sve te knjige'' i kako nalazim vreme za to. To su sve dobronamerni, istinski znatiželjni ljudi koji i sami žele više da čitaju i ja sam već snimila jedan video koji se dotiče te teme, ali osećam potrebu da i na blogu podelim neke stvari oko čitanja, a rubrika Thursday Thoughts mi je idealna za to. 

Na početku bih želela da kažem da ja i ne smatram da sam neki strastveni čitalac i da bih mogla da čitam i više nego što sada postižem i da ima mnogo ljudi koji čitaju više od mene. Ipak, mislim da nije neskromno reći da zaista čitam više od prosečnog stanovnika Srbije, kao i da je moje čitanje praktično javno jer svakog meseca na Internetu pominjem knjige koje sam pročitala i kakav su utisak ostavile na mene, i to svako može da vidi. Možda se zbog toga stiče utisak da ja mnogo čitam. U stvarnosti, na druženje s knjigom odvojim oko sat vremena dnevno, što i nije mnogo kad bolje pogledate. Živimo u ubrzanom vremenu, pažnja nam je popustila usled česte upotrebe društvenih mreža, sve je instant i kratko, poruke se smenjuju jedna za drugom i svi imaju sve manje strpljenja. Ne vremena, strpljenja. Koncentracije, ako hoćete. Nemali broj puta mi se dogodilo da mi neko kaže ''Blago tebi kad imaš vremena da čitaš'', implicirajući kako bi taj neko silno želeo da čita, ali je mnogo zauzet, a ja, zaludna kakva sam, uspevam da lenčarim čitajući romane. I još uvek mi se nije desilo da mi to kaže neka zbilja zauzeta osoba kojoj je svaki minut života ispunjen radom, trudom i trenucima vrednim pamćenja, već mi to obavezno kaže neko ko: spava 10 sati dnevno/ sedi u kafiću svaki drugi dan/ vodi beskonačne telefonske razgovore/ čita tračerske časopise/ gleda televiziju/ proverava društvene mreže više puta dnevno, gleda šta su drugi ljudi okačili/ nastavite niz. Pre svega, ja ne vidim ništa loše u tim aktivnostima - svako od nas ima neki svoj ventil za opuštanje, nešto što mu prija, što mu pomaže da prebrodi dan - ali mi smeta što ja, koja retko radim neke od pomenutih stvari i umesto toga čitam knjige, ispadam besposlena. Kada bi ljudi samo tokom jednog svog prosečnog dana vodili evidenciju o tome koliko su vremena proveli na Fejsbuku, Instagramu, Jutjubu, u kladionici, gledajući muzičke spotove i reklame, veoma bi se iznenadili jer govorim o mnogo više od jednog sata dnevno. 

Ja nikad nisam otkazala da prošetam s drugaricom zbog knjige, nisam propustila trening ili nečiji rođendan zbog knjige, ne zakidam na porodičnim trenucima da bih čitala jer je život kratak i drage osobe možda neće biti uz nas celog života, a knjiga će uvek biti. S druge strane, nije mi žao da odbacim gledanje televizije u korist čitanja (što ne znači da je nikad ne gledam). Čitam u autobusu. Čitam u čekaonici kod lekara ili dok čekam da mi se izda/overi neki dokument jer svi znamo koliko su redovi na šalterima. Ako treba da se nađem s nekim ko je poznat po kašnjenju, mogu poneti knjigu pa ću to čekanje iskoristiti mnogo bolje nego kad bih sedela i gledala u prazno. Čitam na plaži dok čekam da mi se osuši kupaći kostim. Ako sam sama, čitam i dok jedem. Ponekad čitam kad izvedem psa u park; obično se igramo, ali desi se i da se ne osećam najbolje i tada sednem na klupu i izvučem knjigu. Dešavalo mi se da čitam uveče s tableta kad mi dete zaspi, a meni san neće na oči jer je čitanje tiha aktivnost i nema bojazni da ću ga probuditi. Knjige su danas svima dostupne, u raznim formatima - ništa lakše nego ubaciti džepno izdanje u torbu, lagano je i ne zauzima mnogo prostora. 

Pretpostavljam da bih mogla da čitam i više od jednog sata dnevno, ali bi to podrazumevalo odricanje od nekih stvari koje su mi bitne, na šta ne pristajem. Što smo stariji, to imamo više dužnosti i obaveza na koje moramo odgovoriti i bilo je mnogo lakše biti strastveni čitalac u mlađim danima. Jedna od mojih grešaka je što sam tokom školovanja mnogo čitala i zbog toga zanemarivala učenje lekcija. Nisam poznavala stvari kao što su odlaganje zadovoljstva, motivacija i nagrađivanje - želela sam da čitam sad i odmah, po 7-8 sati dnevno, kao da tih knjiga neće biti i za mesec dana, kad položim testove. Nestrpljivost i nepromišljenost jesu odlike mladosti i volela bih da sam tada bila malo disciplinovanija. Recimo, da sam više učila a manje čitala, dobila bih bolju ocenu iz nekog predmeta. Jednom sam odustala od izleta na fakultetu jer je bilo ružno vreme i želela sam da se zavučem u kuću i čitam. Danas se i ne sećam knjige koju sam tom prilikom čitala, ali mi jeste žao što sam sebi uskratila da vidim neko novo mesto i družim se s kolegama tog dana. Ono što pokušavam da kažem je da i u čitanju treba biti umeren, da treba pažljivo razmisliti čega se možemo odreći, a čega ne. I kod mene povremeno dođe do zasićenja, pa danima nemam želju za čitanjem i uopšte se ne uzbuđujem zbog toga, jednostavno živim svoj život i znam da je ta pauza samo privremena, koliko god trajala. 

Sat vremena čitanja dnevno je prosek i nipošto se ne odnosi na doslovno svaki dan. Ponekad ne uspem da izvučem ni pola od toga; drugim danom, kad imam mnogo obaveza, ne čitam nikako. S druge strane, desi se i da čitam više od jednog sata u toku dana. Dakle, 1 sat je prosek i nije nikakva norma koju namećem sebi da moram da ispunim. 

Ovde sam se fokusirala na vreme, a ne na druge aspekte, poput motivacije za čitanjem. Cilj mi je bio da objasnim koliko ja čitam i ne mislim da moje ponašanje treba da bude neki parametar za sve ostale, jednostavno, samo sam iznela dodatne informacije o toj oblasti svog života, koja me čini veoma srećnom.

3 коментара:

  1. Pronalazim se u svakoj tvojoj rečenici! Ja čitam pred spavanje, legnem lepo u 21h i dok mi se ne prispava ne zatvorim knjigu i ne ugasim svetlo. A ljudi mi govore ''Blago tebi kad imaš vremena''. A ja zapravo nemam vremena. Radim posao puno radno vreme, nekada i 10 sati, sat vremena vožnje automobilom mi treba do posla i sat nazad, studiram na državnom fakultetu, imam dečka, drugare, porodicu, 4 rodjena brata, njihove devojke, obaveze kao svaka devojka pred udaju. I nadjem vremena.
    Tako da mila ja te razumem, osobe koje meni takodje pričaju ''Blago tebi'' su upravo one koje kukaku, sede, ispijaju kafe po ceo dan, nemaju posao i spavaju po 10h.

    Veliki pozdrav, Kristina ♥

    http://onlyforgirlsbykristina.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Eh, to ispijanje kafa mi je misaona imenica tj. luksuz :-) I ja često čitam pred spavanje, pa koliko izdržim.
      Svaka ti čast na organizaciji!

      Избриши
  2. Kako mene iritiraju ti komentari. "Jao blago li se tebi kad imaš slobodnog vremena da čitaš". Uf, čovek za sve može imati vremena, samo kad želi, a kad nema mašte i kreativnosti da iskoristi to vreme, e to je pogubno. Ja obično čitam dok ne završim neku knjigu, nekako sam navikla u cugu, pa po par dana ne čitam i čim skupim par sati pred spavanje opet čitanje. Stvarno, sada sa elektronskim i audio knjigama, čitanje nikada nije bilo dostupnije. :D

    ОдговориИзбриши