Vrtovi svetlosti / Amin Maluf

Priča o Maniju, sinu Vavilona

Amin Maluf je veoma darovit pisac - već sam vam govorila o njegovoj knjizi Samarkand - i mislim da vas ni ovim delom neće razočarati. Autor je želeo da rasvetli priču o Maniju, misionaru i slikaru iz 3. veka nove ere, smatrajući da je nepravedno skrajnut s koloseka istorije, a njegov lik i delo oklevetani viševekovnim neistinama izrečenim iz usta onih koji osuđuju njegovo poimanje religije. 

Na samom početku romana srećemo mladog i povodljivog Patiga, koji biva zaveden rečima Sitaja, vođe sekte Bele odeće i napušta trudnu suprugu da bi se pridružio svojoj novoj braći. Kao da to nije bio dovoljno surov gest prema sirotoj ženi, Patig joj za koju godinu uzima i sina kog je u međuvremenu rodila i odvodi ga u svoju zajednicu. Taj dečačić zvao se Mani. Godinama kasnije, Mani počinje da oseća stezanje okova života u zajednici, kao i prezir prema doktrini i filozofiji koju ona propoveda. Njene pristalice smatra uskogrudim, isključivim i oholim u svojoj askezi i odlučuje da napusti jedini život koji je dotada poznavao. Vođen glasom Drugoga, kog ponekad naziva i svojim Blizancem i koji mu se javlja kao proviđenje, Mani počinje da širi svoju reč svakome ko je voljan da ga sasluša i propoveda toleranciju među religijama, poštovanje sviju vera, kao i neprestanu borbu između Svetla i Mraka, u kojoj čovek treba dati sve od sebe da se što više približi Svetlosti.  Dospevši do kraljevskih dvorova stiče moćne prijatelje, ali i lukave neprijatelje koji ne prezaju ni od čega ne bi li ga izvrgli ruglu i lišili monarhove blagonaklonosti. 

Utisci: Roman sam čitala pre desetak godina i dopao mi se (istina, manje nego Samarkand) i ovog juna sam se bacila na ponovno čitanje. Pre čitanja ove knjige samo sam ovlaš čula za Manija, tačnije manihejstvo, koje se pominje u udžbenicima istorije (u možda jednom pasusu) i tek sam čitanjem Malufovog romana stekla predstavu o tome ko je bila ova istorijska ličnost. Hrišćanin koji poštuje Budu i slavi Zaratustru uspeo je da okupi brojne pristalice zalažući se za ujedinjenje religija i sprečavanje razdora među njima jer svi poštujemo jednog Tvorca, ma kakvim imenom ga nazivali i svi se trudimo da živimo po njegovim kanonima, naginjući Dobru i čuvajući se Zla. 

📖
Ova knjiga posvećena je Maniju. napisana je da ispriča njegov život. Ili ono što se od njega još može nazreti, posle toliko vekova laži i zaborava. 

***
Jednog dana ga upitaše:
''Koje je ime onog čiji si Vesnik?''
''Zovem ga Kralj vrtova svetlosti''
''Nije li on Otac, Svemogući, beskrajno dobri stvoritelj svih stvari?''
''Kako bi mogao istovremeno da bude dobar i svemoguć? Je li on stvorio gubu i rat? Da li on pušta da deca umiru i da se nevini muče? Da li je on stvorio Mrak i njegovog Gospodara? Je li dozvolio njegovo postojanje? Kad bi jednim pokretom mogao da ga uništi, zašto to ne bi učinio? Ako ne želi da uništi Mrak, znači da nije beskrajno dobar; ako to želi, ali ne uspeva, znači da nije beskrajno moćan.''
Nakon kraće tišine dodao je:
''Svoje Delo poverio je čoveku. I čovek je prvi koji treba da savlada Mrak.

***
Onaj koji sebi nameće odricanje da bi zadobio pohvale, nikakvu pohvalu ne zaslužuje jer je taštiji od najgoreg razvratnika. Mudrac posti da bi se približio samom sebi, i sam je sudija, sam je svedok. Ako se nečeg odričeš, ne čini to da bi se povinovao zahtevima jedne zajednice, i iz straha od kazne, pa čak ni u nadi da ćeš sakupiti zasluge koje možeš iskoristiti u nekom drugom svetu.