Pesme snova

Pesme snova trotomno je izdanje ranijih radova Džordža R.R. Martina, jednog od najboljih pisaca fantastike našeg doba. Svi mi koji smo bili očarani njegovim serijalom Pesma leda i vatre poželeli smo da pročitamo još nešto iz Martinovog opusa, tako da sam pre otprilike pet godina na Sajmu knjiga kupila ove knjige koje je objavila izdavačka kuća Laguna. Danas ću vam pomenuti 3 priče koje sam izdvojila i koje vam preporučujem.

Druga vrsta usamljenosti nalazi se u 1. tomu i formulisana je u vidu dnevnika koji piše naš glavni junak. On se nalazi na svemirskom brodu već četiri godine i, pošto ima mnogo slobodnog vremena jer mu posao nije obiman, dobar deo provodi u razmišljanju o prošlosti i sadašnjosti. Bez ljudskog kontakta, sam među zvezdama. 

‘’Zašto se čovek dobrovoljno prijavljuje za ovakav posao? Zašto beži na srebrni prsten devet i po miliona kilometara daleko od Plutona, da čuva jednu rupu u svemiru? Zašto protraćiti četiri godine života sam u tami?’’ Govori nam o dvema vrstama usamljenosti, jednoj koja čoveka okružuje dok boravi sam u svemiru i drugoj, koju čovek nosi u sebi i koja ga steže poput okova koji se ne mogu zbaciti.  Misli mu se iznova vraćaju na bivšu suprugu Karen, na njihov zajednički život, preispitujući okolnosti zbog kojih su se rastali. 

Majmunska terapija

Umnogome različita od prve priče, mada je i ona o čoveku koji želi da promeni nešto u svom životu. Keni je veoma debeo, uživa u hrani bez ikakvih granica, nezajažljiv preko svake razumne mere.  Ipak, silno bi voleo da nađe devojku i svestan je da mu je to gotovo nemoguće u sadašnjem stanju. Posle brojnih neuspešnih dijeta, dolazi do novog otkrića – u jednom restoranu slučajno sreće svog starog prijatelja, Henrija, kog dugo nije video. Prijatelj u njegovom sećanju je gojazan čovek, međutim, vremenom se drastično promenio - sada je mršav, a i dalje jede gomile hrane. Keni izgara od želje da sazna u čemu je tajna i, uprkos Henrijevom protivljenju i ubeđivanju da mu nikako ne preporučuje svoj način mršavljenja, Keni ne odustaje i uspeva da iskamči adresu na kojoj može naći dotičnu terapiju. Keni će otići na označenu adresu i silno zažaliti zbog svoje odluke.

Čim pročitate poslednju stranicu Majmunske terapije, pred vama će se naći nova zanimljiva priča, Kruškasti čovek i očigledno je da ju je pisala ista osoba. To napominjem jer su  priče sabrane u ova 3 toma nastajale decenijama i razlikuju se međusobno po raspoloženju, temama i fazama kroz koje je autor prolazio. Džesi se useljava u novi stan s drugaricom i već prvog dana sreće suseda koji živi u podrumskom stanu ispod stepenica. Njegova pojava i zagonetne reči koje je izrekao videvši je ostavljaju uznemirujući osećaj u Džesi. Otad ga sreće gde god da krene, koliko god pokušavala da ga izbegne. I ovo je jedna vrlo zanimljiva priča s elementima fantastike (poput Zone sumraka) gde je akcenat, kao i u prethodnim, stavljen na unutrašnju čovekovu borbu.