Dečak od stakla

Knjige italijanskog pisca Donata Karizija su prilično hvaljene u okviru svog žanra (triler), tako da sam prilikom poslednje posete biblioteci odlučila i ja da isprobam neku. Njegove najčuvenije knjige, Šaptač, nije bilo, tako da sam uzela Dečaka od stakla. Doduše, naslov na italijanskom zvuči drugačije i mogao bi se prevesti kao Lovac iz senke (Il cacciatore del buio) i drugi je u zasad trodelnom nizu knjiga o Markusu i Sandri. 

Markus je glavni junak ovog romana, na čijem ga početku zatičemo u bolnici, sa amnezijom. Nepoznati posetilac koji se predstavlja kao Klemente mu nudi dve opcije (u mojoj glavi dolazi do Matriks flešbeka) - da izabere koverat koji sadrži sve što treba da zna o svojoj prošlosti (koja može biti prilično zastrašujuća) ili pak da nastavi sa životom i vidi kuda će ga odvesti. Markus bira drugu mogućnost i ukrcava se na voz do Rima. 
Rimom operiše nepoznati zločinac čija je opsesija da ubija mlade ljubavne parove. Glavni pokretač nagona za ubijanjem, u ovom slučaju, jeste izvesna trauma proživljena u detinjstvu. Pored italijanske policije, u istragu se, nezvanično, uključuje i Markus. Tu je i Sandra Vega, policijski fotograf (uz to vrlo zgodna udovica) i da, naravno da će biti nekih varnica između nje i našeg junaka. Ipak, to nije glavna okosnica ove priče. 

I pored ponekog predvidivog momenta, rasplet nisam mogla da pogodim i to je veliki plus za ovu knjigu. Volim da se iznenadim. Nije nešto što bi po svaku cenu trebalo imati u svojoj biblioteci, ali kao jednokratna zanimacija može vrlo dobro da posluži jer je u pitanju moderan triler s mnogo obrta i više od jednog zapleta.