My favourite blog posts

Prošlog meseca sam pomenula koji su mi najčitaniji postovi na blogu tj. koje čitaoci najviše traže, a danas vam donosim mali pregled postova koji su meni među najdražima. Sigurno sam neki i izostavila jer ih ima mnogo, a morala sam nekako da ograničim izbor inače bi današnji naslov bio ''Mojih 100 omiljenih postova''. Kristerijumi kojima sam se vodila su samo meni relevantni i uglavnom se odnose na raspoloženje u kom sam se nalazila u trenutku kada su nastali - sve su to bezbrižniji dani mog života u proteklih pet godina. Svaki deo teksta sadrži link do teksta koji se pominje u tom pasusu.

⬆️ Da krenem od ovog posta (Night Sky Dress) koji sam odabrala za naslovnu fotografiju - 2012. bila je godina ekspanzije suknjica od tila, pa sam i ja na kraju prelomila i preko Asosa naručila ovu crnu haljinicu sa srebrnim šljokicama, koja me je podsetila na zvezdano nebo. Tada sam je nosila na drugaričinu svadbu upravo s ovim bordo cipelama. Imam je još uvek - srele smo se u ormaru pre neki dan i baš sam pomislila kako treba da stvorim priliku da je obučem još koji put dok nisam postala sredovečna žena. Haljinice i suknjice od tila smatram jednim od retkih odevnih predmeta koji više pristaju nižim devojkama nego visokim, u  njima mi deluju slatko kao lutkice. 

Ovaj mali daščani mol na periferiji Tivta (u Donjoj Lastvi) sam zavolela čim sam ga otkrila i uvek bih se obradovala kad bih stigla dovoljno rano (ili dovoljno kasno) da ne zateknem nijednog kupača. Delimično se nalazi u senci četinara, tako da možete da birate hoćete li da budete na suncu ili u hladu. Voda ispod njega je plitka, prepuna žbunića morske trave. 

Siva haljina pomalo retro kroja mi je neko vreme bila omiljena, čak je i moja sestra često pitala da joj je pozajmim. Ovog dana sam se slikala u tematskom parku Terazije na novom Beogradu koji je uređen da podseća na tridesete godine XX veka (taj projekat je kasnije propao), a fotografije mesta možete pogledati ako kliknete OVDE. Mama me je slikala, tako da su mi te fotografije posebno drage.

Izlet na Mokru Goru i Kusturičin Drvengrad u junu 2014. mi nije bio u planu, ali sam otišla da pravim društvo rođacima. Tog dana uopšte nisam bila raspoložena za 7-8 sati vožnje kolima (ukupno u oba pravca), a i nije imao ko da brine o Emi. Na kraju sam i nju povela i svi smo se sjajno proveli. Bilo bi mi žao da sam propustila tako divan dan. Slike divnih mesta (i mene) možete videti OVDE.

Obožavala sam da idem u Petrovac kao tinejdžerka, tada nije bio toliko pun turista i bio je vrlo šarmantan. Naravno, u doba kad je ova fotografija nastala bio je već prilično popularan, ali sam napravila nekoliko lepih kadrova ovog morskog mestašceta. Voda je tog dana bila hladna, tako da sam uglavnom bila na kopnu sa sestrom i drugaricama. I volela bih da imam novi Victoria's secret pareo jer sam ovaj poodavno bacila, pošto je izbledeo i ofucao se. Mnogo su mi se sviđale ove živopisne boje. 

Postovi iz Praga mi spadaju u omiljene, pa sam mogla da odaberem bilo koji. Oduševljena sam ovim veličanstvenim gradom i uvek sam voljna da ga ponovo posetim. Vezujem da za bezbrižne dane, a dopao mi se i u zimskoj i u prolećnoj varijanti. Prvi put sam išla sa Đoletom, a drugi put sa tatom i sestrom. 

Back with my crew. Ovo je slikano 6 meseci posle porođaja, kad sam konačno malo došla sebi. Kilogrami su počeli polako da spadaju (mada sam i dalje bila malo bucmasta), povratila sam nešto energije pa sam počela da treniram i malo redovnije da pišem blog. Nanosala sam se ove cvetne haljine jer je simpatična i udobna. Mislim da sam je kupila kod Kineza u Tivtu i vredela mi je mnooogo više nego što sam je platila. Spolja je neki poliester, ali je postava vrlo mekana i od prirodnog materijala. 

Još jedan pozeraj s Emicom. Bebac je, kao i u gornjem postu, bio u blizini, ali njega ne slikam za blog. Bio je oblačan dan, a takve ne možete da ne volite kad živite na moru i jedva čekate predah od sunca. Navy state of mind

Emi je 20. avgusta rođendan, pa sam prošle godine napisala tekst Meet my pet u njenu čast, gde sam vam pisala kako sam je upoznala, kako je teklo privikavanje jedne na drugu i koliko mi je pomogla da prebrodim težak period u životu. Moje divno, tvrdoglavo pseto. Koliko je samo volim. 

Ne znam koliko će vas uspeti da vidi ovaj post pošto ovog meseca svakog dana objavljujem novi, ali bih volela da mi vi koji me duže čitate kažete svoje mišljenje. Vidimo se sutra!