07.06.2017.

The Lost World

Putovanje na tajanstvenu visoravan u Južnoj Americi

''Iščezli svet'' je najpopularnije Dojlovo delo, ako izuzmemo serijal o Šerloku Holmsu. Mladi Edvard Melon, atleta i novinar, udvara se lepoj Gledis, koja ga odbija jer je suviše običan. Ona pored sebe želi muškarca koji je čuven po svojim podvizima, nekoga ko se dokazao pred očima sveta i u čijoj će se slavi i ona kupati. Edvard odmah kreće u potragu za nečim u čemu će se pokazati kao dostojan Gledisine ruke, a poslovni zadatak ga nanosi na ekscentričnog profesora Čelendžera od kog čitava naučna zajednica Engleske zazire i kog smatra neuračunljivim zbog sumanutih priča koje je doneo sa svog skorašnjeg putovanja. 

Profesor svakako ostavlja upečatljiv utisak na Edvarda i uspeva da ga navede da mu se pridruži u nevelikoj ekspediciji u središte Južne Amerike gde su, navodno, primećeni znaci postojanja životinja koje se smatraju odavno izumrlim. Naš junak uspeva da nas očara svojom dobrotom, laičkim poimanjem životinjskog i naučnog sveta, kao i priznanjem da ga na junačka dela ne nagoni urođena hrabrost već strah od toga da će ispasti kukavica

Veoma simpatičan roman (ne bih se bunila ni da ima kojih stotinak strana više), prvenstveno namenjen mlađima. Ja sam ga prvi put čitala s otprilike 10 godina, potom nekih deset godina kasnije i evo ovog meseca ponovo. Iščezli svete, družimo se i za narednih deset godina! 

📖
Do sada nam je Zemlja Mejpla Vajta pokazala samo svoje užase. Pa ipak, imala je i svoje drugo lice. Išli smo tako celog jutra kroz najlepše drveće, kod koga je preovlađivala žuta i bela boja, koje su, prema rečima naših profesora, bile dve praboje cveća. Na mnogim mestima celo zemljište je bilo pokriveno ovim cvećem i naše noge upadale su do članaka u ovaj mekan i čudesan tepih iz koga se dizao sladak, prodoran i skoro opojan miris. Oko nas su zujale pčele kao na engleskim poljima, a iznad naših glava savijalo se od plodova ogromno drveće, kome jedva da smo znali za ime.

***
Mi smo, pravo da vam kažem, daleko od svake ljudske pomoći, kao da se nalazimo na mesecu. Ili ćemo sami propasti ili sami pobediti. Imam za saputnike tri sjajna čoveka, tri tako moćna intelektualca i neobično hrabra. Svu nadu polažem u njih. Dovoljno je da pogledam njihova mirna lica, pa da vidim jedan zračak svetlosti u našem mraku. Voleo bih da poverujem da i ja izgledam isto tako ravnodušan kao i oni, ali u dubini duše ja sam pun nespokojstva. 

5 коментара:

  1. Koliko je divno što ovako mnogo čitaš. Mislim da je bitno da i oni koji nemaju mnogo vremena za ovu aktivnost, uvedu sebi da pročitaju bar 5 stranica dnevno.
    Koliko knjiga pročitaš godišnje?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Marina. Pa i ne čitam toliko mnogo, oko pola sata dnevno (ili sat). Otprilike 50 knjiga godišnje pročitam :-)

      Избриши
  2. Jao i ja sam ovu knjigu čitala kao klinka, bila sam opsednuta ovim piscem.
    Baš bih mogla da je opet čitam.

    ОдговориИзбриши