08.06.2017.

Ahilov pev

Patroklova priča

Vi koji me pratite na Instagramu ste videli moju ''najavu'' teksta o ovoj knjizi, prvoj koju sam pročitala od početka juna. Ne znam ima li potrebe da vas upozoravam na spojlere, budući da svi znamo legendu o najboljem među Grcima i kako se ona završava. 

Medlin Miler nam donosi još jedno viđenje najvećeg grčkog ratnika, Ahila, ovog puta iz ugla Patrokla, njegovog najbližeg prijatelja. Proučavaoci Ilijade se ni dan danas nisu složili oko toga da li su Ahil i Patroklo bili rođaci, bliski prijatelji ili ljubavnici, a autorka romana pristalica je ove poslednje teorije. Patroklo se osvrće na svoje detinjstvo, rane godine provedene uz strogog oca koji ga je prognao, upoznavanje s Ahilom - od malih nogu predodređenim na velika dela - i zbližavanje koje je dovelo do toga da postanu nerazdvojni. Od dana dečaštva do smrti pod zidinama Troje, pratimo put ove dvojice toliko različitih prijatelja. Povučeni i bojažljivi Patroklo, prognani princ, nesklon sukobima, nasuprot zlatnom dečaku Ahilu, harizmatičnom i veštom borcu, sinu jedne boginje i kralja.  



Utisci: Primetila sam neusklađenost između prvog i drugog dela romana. Naime, u početku radnja teče relativno sporo, priča je pomalo razvučena - dani detinjstva pod okriljem kralja Peleja i kentaura Hirona, sticanje raznih veština, Tetidina netrpeljivost prema Patroklu - toliko da sam razmišljala da ostavim knjigu ne pročitavši je ni do polovine - ali se kasnije, kada dolazimo do napada na Troju, ubrzava da deset godina, koliko je opsada trajala, prođe u tren oka. Bar je meni to tako delovalo, možda zbog toga što mi je tek tada postalo zanimljivo i taj drugi deo je doprineo tome da moj utisak o celoj knjizi ostane relativno dobar, mada nije ni izbliza najbolja knjiga koja govori o ovoj temi. Patroklo nije opevan kao tako slab borac u Ilijadi, mada je i u ovoj verziji imao svoj momenat ratničke slave. I pored toga što je priča ispričana iz ugla Grka, moje srce je na strani Troje, napadnutog i potom razorenog grada, ostarelog kralja Prijama i Andromahe. 

Kao i kod većine knjiga s tužnim krajem, i o ovoj sam satima potom razmišljala. Da li su nakon smrti nastavili život u nekoj višoj sferi, gde ih ne dotiču stvari poput žeđi za slavom i ratova ili su pak tumarali mračnim dubinama Hada, zlatokosi Ahil i njegova sen, Patroklo?

📖

Hiron je jednom rekao da je podela na narode najgluplji među svim ljudskim izumima. - Nijedan čovek ne vredi više od drugog, odakle god da je. 
- Ali šta ako je u pitanju tvoj prijatelj? - Pitao ga je Ahil, stopala naslonjenih na zid pećine od ružičastog kvarca. - Ili tvoj brat? Hoćeš li se prema njemu ponašati kao prema nekom strancu?
- Postavio si pitanje oko kojeg su se filozofi raspravljali - rekao je Hiron - Tebi je, možda, vredniji. Ali taj stranac je nečiji prijatelj i brat. I čiji je, onda, život vredniji?
Ćutali smo. Imali smo četrnaest godina, i to je bilo preteško za nas. Sad imamo dvadeset sedam, i još uvek je preteško. 

***
Odisej je slegnuo ramenima. - Ima mnogo načina da se započne rat.  - Mislim da je pljačka uvek dobar početak. Njome se postiže isto što i diplomatijom, ali uz veću dobit.


Podaci o izdanju: ''Ahilov pev'' Medlin Miler, Evrobook 2013, 319 strana, mek povez. Naslov originala: The song of Achilles, Madeline Miller.

1 коментар: